Novinski izdavači u SAD, pošto im prihodi od reklama opadaju, proveli su proleće i leto raspravljajući o tome da li da obustave slobodan pristup izdanjima koje objavljuju na internetu, dok im se štampani tiraži smanjuju.
Izdavači štampe će, kako se čini, preći sa reči na dela ove jeseni kada se očekuje da veliki štampani mediji uvedu naplatu za pristup Internet izdanjima. Oni će proveriti spremnost čitalaca da plate informacije i zabavne sadržaje koji su u proteklih 15 godina uglavnom bili besplatni.
To je do sada bilo moguće pošto je većina izdavača mogla sebi da priušti da podržava Internet sajtove prihodima od štampanih izdanja. Sada su ti prihodi opali, baš kao i cene za reklamiranje u internet izdanjima.
Prema nedavnom istraživanju Američkog instituta za štampu, 58 odsto listova razmatra uvođenje naplate za korišćenje svojih sajtova, navodi Asošiejted pres.
Od toga, 22 odsto planira da uvede takse pre kraja godine, pokazuje istraživanje čiji se rezultati zasnivaju na razgovorima sa 118 rukovodilaca štampanih medija u SAD i Kanadi.
Izdavači će se pre opredeliti za postepen a ne nagli prelazak na plaćanje internet materijala kako ne bi odjednom blokirali onlajn sadržaj.
Oni su se opredelili za takav obazriv pristup jer još rade na planovima za naplatu korišćenja materijala na Internetu koji bi trebalo da donesu prihode a da pritom ne odbiju čitaoce.
Dnevnik Pitsburg Post-Gazet, čiji je tiraž oko 206.500 primeraka, nedavno je pokrenuo internet stranicu sa izveštajima o sportu, politici i svetu zabave koji se ne objavljuju u štampanoj verziji. Usluga košta 36 dolara godišnje ili 3,99 dolara mesečno.
Drugi listovi koji su razmatrali planove o pretplati, međutim, oklevaju.
Za izdavače najveću nepoznanicu pre svega predstavlja pitanje koliko su korisnici spremni da plate, pošto će internet pretraživači i digitalna sredstva komunikacije, poput Tvitera i Fejsbuka, i dalje pružati ljudima veliki izbor besplatnih sadržaja.
Većini listova besplatni sajtovi se nisu isplatili. I pre pojave prvih problema na internet tržistu ove godine, reklame na sajtovima su donosile samo male prihode u odnosu na reklame u štampanim izdanjima. Izdavači su shvatili da moraju da nađu način da zarade na internetu, ali je malo ko od njih u tome uspeo.
I dok listovi razmišljaju koliko da naplate čitaocima, vodeće kompanije već nastoje da obezbede tehnologiju da to omoguće. Četiri najveće tehnološke kompanije, Gugl, Majkrosoft, IBM i Orakl, saopštile su da su zainteresovane za onlajn sisteme naplate za izdavače.
Više od 1.000 listova i časopisa potpisalo je neobavezujuća pisma o nameri da pristupe internet sistemu napalate Džurnalizm onlaj LLC, koji planira da počne da prikuplja novac u ime izdavača pre zime.
Čitaoci će moći da kupe izveštaje od velikog broja izdavača a da ne moraju da daju podatke o kreditnim karticama i druge lične podatke na svakoj internet stranici. Sadržaj će biti distribuiran na internetu a svaki izdavač će određivati svoja pravila. Kao naknadu, Džurnalizm onlajn planira da zadrži 20 posto prihoda koje sistem prikupi.
Medijska korporacija Njuz Ruperta Mardoka, iako se nije pridružila sistemu Džonralizm onlajna, već prodaje vesti.
Ta kompanija ima najuspešniji model pretplate na internetu za Vol strit džornal, sa više od milion klijenata koji plaćaju pristup sajtu. Godišnji iznos pretplate kreće se od 103 dolara za internet izdanje do 140 dolara za štampano i internet izdanje zajedno.
Mardok planira da uvede pretplatu i za druga internet izdanja, poput sajtova Njujork posta i londonskog Tajmsa, ali još nije saopštio detalje.
Pošto prihodi od štampnih izdanja opadaju, izdavači su odlučni da naplate svoje usluge čitaocima i na internetu, pa makar i samo nekoliko dolara mesečno. Pitanje je samo ko će se prvi u to upustiti.
Prema najgorem scenariju, uvođenje naknade za internet izdanja će odvratiti toliko čitalaca da će izdavači izgubiti oglašivače i to toliko da to neće moći da nadokande gubitak novim prihodima. U najboljem slučaju, listovi će imati dovoljno klijenata da i dalje budu atraktivni za oglašivače.
Što je još važnije, naplata bi mogla da natera čitaoce da budu spremniji da plate štampana izdanja ako isti sadržaj na internetu nije besplatan, posebno ako pretplata na štampana izdanja uključuje i pristup internet sajtu.
Izvor:(Blic Online) 
Kako???
Calendar
