Opera.top-forum
Dobro dosli na "OPERA.TOP- PORTAL"
Pozivam vas da se potpuno besplatno
registrujete i ucestvujete u daljnjem
uredjivanju Portala i diskutovanja na
"OPERA.TOP-FORUMU"
Hvala !!!

Opera.top-forum


 
HomePortalTražiRegistracijaLogin

Share
 

 Gajene gljive - uzgoj gljiva

Go down 
AutorPoruka
anemona
Administrator
Administrator
anemona

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 63
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

Gajene gljive - uzgoj gljiva Empty
KomentarNaslov komentara: Gajene gljive - uzgoj gljiva   Gajene gljive - uzgoj gljiva EmptyFri Oct 02, 2009 10:42 pm

Hranljiva
vrednost gljiva


Visok sadržaj proteina 1-7% i niska kalorična vrednost
su glavni razlozi hranljivosti gljiva. Za razliku od biljaka, gljive
sadrže sve esencijalne aminokiseline koje su neophodne za sintezu čovekovih
vlastitih. Za razliku od životinja, gljive sadrže minimalne, sasvim
zanemarljive količine lipida. Najveći deo njihove mase čini voda od
77-93%. Najvažnija organska jedinjenja u gljivama su na bazi azota,
čiji sadržaj varira od 1,5-7,5% suve materije. On se najčešće javlja
u obliku proteina, čak oko 2/3, dok ostatak azota ulazi u druga organska
jedinjenja: hitin, nukleinske kiseline, slobodne aminokiseline i neka
nisko molekularna jedinjenja. Utvrđeno je da je sadržaj azota veći u
gljivama koje rastu na podlozi bogatoj jedinjenjima amonijaka nego na
podlogama koje sadrže nitrate.

Ugljeni hidrati su zastupljeni sa oko 4% i uglavnom se nalaze u obliku
koji ljudski organizam može da iskoristi. Ugljenik se javlja u polisaharidima:
glikogenu, manitolu, galaktanima, hemicelulozi, glukanu i drugima, a
njegova ukupna količina je manje promenljiva pod dejstvom faktora okoline
nego kada je u pitanju azot. Neka od ovih jedinjenja, kao što su: hetero-ß-D-glikani
koji sadrže ß(1-3)-D-glukan, i njihovi proteinski kompleksi, imaju izraženu
antikancerogenu aktivnost. Polihidroksilni alkohol manitol kao izomer
sorbitola zajedno sa njim i glukozom pripada grupi osmotskih diuretika.
Oni deluju na bazi velike koncentracije u krvi. Manitol deluje na otekline
u mozgu, na povišen pritisak u mozgu i na povišen pritisak u oku. Upotrebljava
se i u prevenciji prestanka rada bubrega.

U gljivama su najzastupljeniji vitamini B kompleksa:
tiamin (aneurin B1), riboflavin (laktoflavin B2), nikotinska kiselina,
biotin (H), piridoksin (adermin B6), cianokobalamin (B12). Upravo zbog
toga su već od davnina nazivane šumskim mesom. Od sterola se značajno
ističe ergosterol (provitamin vitamina D2 ). Naročito ga ima u gljivama
Ganoderma kompleksa i u japanskoj gljivi šii take (Lentinula edodes),
koja se sve više i kod nas uzgaja. Osim toga u gljivama su nađeni takođe
i b-karoten (provitamin vitamina A) i vitamin C.

Od minerala se Na, Ca, Mg, Mn, Se, Si, Cl, Fe, P, Al,
Zn, K, S najčešće mogu naći u plodnim telima gljiva. Njihova količina
i zastupljenost zavise od sastava podloge na kojoj gljive rastu.





Gajene gljive - uzgoj gljiva Sastav_gljiva
Gajene gljive - uzgoj gljiva Spacer
Obzirom
na hitinski ćelijski zid, gljive su zbog njegove čvrstine teško svarljive.
Osim toga, samo oko 70% belančevina iz gljiva naš organizam može da
preradi.
Gljive se radi toga preporučuju u umerenim količinama, najviše do 1
kg različitih vrsta
tokom jedne sedmice, dakle kao ukusan dodatak jelima ili začin.















































<table width="703" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"><tr align="LEFT" valign="TOP"><td colspan="5" rowspan="2" valign="top">
Kratki
istorijat konzumiranja i gajenja gljiva


Procenjuje se da u prirodi ima oko 1,5
milion vrsta gljiva ali je opisano tek oko 5%, tj. oko 70000. Od tog broja
ukupno opisaniha vrsta, pretpostavlja se da je samo oko 1000 vrsta jestivo,
a tek deseti deo od toga se uzgaja u veštačkim uslovima radi masovne ljudske
ishrane. Od toga se opet i najveće količine gljiva i najveći broj vrsta
uzgaja u Kini.

Ipak, ljudi i u svakodnevnoj ishrani, a
da to i ne znaju koriste gljive. Pre svega treba podsetiti da su kvasci
široko rasprostranjene vrste. Pekarski kvasac koristimo u pravljenju hleba.
Pivski kvasci dovode do alkoholnog vrenja i fermentacije ječma, vinski
kvasci to isto čine u procesu proizvodnje vina. Sve vrste kvasaca su izuzetno
bogate vitaminima B-kompleksa. Tako se pivski kvasac koristi kao prirodni
izvor ovih vitamina u terapiji kod njihovog nedostatka. Vinski kvasci
se opet koriste kao osnova za pravljenje raznih osvežavajućih napitaka:
kvas, kefir, boza, kombuha.

U Kini se gljive gaje već nekoliko
hiljada godina. Zato i ne čudi da je ova zemlja danas na prvom mestu u
svetu po njihovoj proizvodnji. Prema podacima Svetske organizacije za
poljoprivredu i ishranu FAO iz 1999. godine možemo u tabeli koja sledi,
videti da od ukupne svetske proizvodnje gljiva, Kina proizvodi više od
50%.
</td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="184">
</td><td rowspan="11" valign="top"> </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="15">
</td><td colspan="5" valign="top">Gajene gljive - uzgoj gljiva Spacer</td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="30">
</td><td rowspan="8" width="194" valign="top">






<table width="100%" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td width="194" height="765" valign="top">

















































































































































<table width="100%" border="1"> <tr class="tekst"> <td width="108" height="49" valign="top">
Zemlja
proizvođač
gljiva
</td><td width="70" valign="top">
Količina
u hiljadama tona
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19" valign="top">
Kina
</td><td valign="top">
3980
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19" valign="top">
Japan
</td><td valign="top">
390
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
USA
</td><td>
367
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Holandija
</td><td>
250
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Francuska
</td><td>
152
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Južna Koreja
</td><td>
151
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Indonezija
</td><td>
119
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Velika Britanija
</td><td>
103
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Poljska
</td><td>
100
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Tajland
</td><td>
90
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Španija
</td><td>
80
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Tajvan
</td><td>
72
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Kanada
</td><td>
69
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Irska
</td><td>
65
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Italija
</td><td>
62
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Turska
</td><td>
60
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Belgija, Luksemburg
</td><td>
45
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Australija
</td><td>
38
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Indija
</td><td>
35
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Meksiko
</td><td>
29
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Mađarska
</td><td>
16
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Vijetnam
</td><td>
14
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Bugarska
</td><td>
11
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Rumunija
</td><td>
10
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Danska
</td><td>
8,3
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Novi Zeland
</td><td>
8,2
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Srbija i Crna Gora
</td><td>
8,0
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Južna Afrika
</td><td>
7,6
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Švajcarska
</td><td>
7,1
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Severna Koreja
</td><td>
6,0
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Sirija
</td><td>
4,0
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Izrael
</td><td>
3,5
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Ostale zemlje
</td><td>
198,2
</td></tr><tr class="tekst"> <td height="19">
Ukupno:
</td><td>
6407
</td></tr><tr> <td height="2">
</td><td>
</td></tr></table>

</td></tr><tr> <td height="28" valign="top"> </td></tr></table></td><td rowspan="8" width="20" valign="top">Gajene gljive - uzgoj gljiva Spacer</td><td colspan="3" valign="top">
Od toga se
proizvede najviše rudnjača (šampinjona) - 2052 tone, zatim šii take -
1452 tone i bukovače - 1173 tone.
</td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="20">
</td><td colspan="3" valign="top">Gajene gljive - uzgoj gljiva Spacer</td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="214">
</td><td colspan="2" valign="top">Gajene gljive - uzgoj gljiva Kolicina</td><td width="55" valign="top"> </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="20">
</td><td colspan="3" valign="top">Gajene gljive - uzgoj gljiva Spacer</td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="222">
</td><td colspan="2" valign="top">Gajene gljive - uzgoj gljiva Procenti</td><td valign="top"> </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="15">
</td><td colspan="3" valign="top">Gajene gljive - uzgoj gljiva Spacer</td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="120">
</td><td colspan="3" valign="top">
Danas se u
svetu, a ponajviše u Kini, uzgaja veliki broj različitih vrsta gljiva,
koje radi ishrane, koje radi njihovih lekovitih svojstava. Tako osim vrsta
koje su obrađene u ovoj rubrici mogu se uzgajati i neke druge: Agaricus
blazei
, Cordiceps militaris, Cordiceps sinensis,
Dictiophora duplicata, Volvariella volvacea, Lepista
spp.
, Clitocybe spp., Meripilus giganteus, Dendropolyporus
umbelatus
, Tremmela foliacea, Tremmela mesenterica
i mnoge druge.
</td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="175">
</td><td colspan="3" valign="top"> </td></tr></table>
Na vrh Go down
 
Gajene gljive - uzgoj gljiva
Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Opera.top-forum :: LIFESTYLE :: GASTRONOMIJA :: GLJIVE I SVE O NJIMA :: VRSTE GLJIVA-
Idi na: