Svrha Joge

Svrha Joge
Još od pamtiveka, ljudi su koristili tehnologiju
joge u razne svrhe. Međutim, ono što je održalo popularnost joge
hiljadama godina, nije bilo koja svrha koju bismo jogi mogli da
pripišemo, već upravo potreba za jednom od osnovnih svrha življenja.
Radi se o večnoj žudnji da se vratimo u prirodno stanje balansa,
posebno sada kada nas je savremeni način života toliko udaljio od njega.

Kada je u pitanju glavna
svrha Joge, stvari su više nego proste, samo ako umemo da zauzmemo

korektan stav. Naravno, ovde se najmanje misli na telesni stav, ili
asane. Bez obzira na to što je telo osnova za
proces pročišćenja i razvoja,
istinski ključ uspeha je u stanju uma. Naime, mirno stanje uma je
centralna svrha joge, budući da odatle izvire osećaj neizmernog
ispunjenja i stapanja ( samadhi na sanskritu). Ostaje pitanje kako da relaksiramo um, što je preduslov za njegovo smirenje?

Prvo, potrebno nam je da steknemo sposobnost da budemo beskrajno
strpljivi i milostivni prema slabostima tela i uma. To je jedna od
prvih lekcija koju nas joga uči. Bez toga, izbegavaćemo da se suočimo
sa istinom o stvarnom stanju našeg psihofizičkog zdravlja. Dakle, pored
strpljenja treba nam i sposobnost da budemo iskreni prema sebi. Ukoliko
nismo iskreni prema sebi, pomislićemo da je sa nama sve u redu, da nam
ne treba korenita promena. Biti iskren prema sebi nije nimalo lak
zadatak. Nekima je to nesavladiv problem. Ali , sve se može kad se
hoće, tu je moć joge.

Drugo, treba da naučimo da dišemo prirodno i slobodno. Tu nam svakako neće pomoći sve silne pranayame
kontrola disanja)
koje su jogiji izmislili za specifične svrhe. Kada je u pitanju
autentično slobodno disanje, najvažnije je da naučimo (ponovo) da
koristimo dijafragmu u svom punom obimu pokreta, a posebno pri izdahu.
Usput, potpun neusiljen izdah je ključ za jaku i opuštenu dijafragmu i
abdomen, kao i za dominaciju parasimpatičkog nervnog sistema ili
relaksacionog odgovora. Tek kada smo u stanju da potpuno izdahnemo,
možemo da iskoristimo prirodnu pauzu („mistični“ deo disanja), ili kumbakha jezikom joge, da
se potpuno opustimo i dotaknemo iskonsku tišinu. Zatim, ostaje nam da
naučimo kako uzdah da se "rodi" spontano, iz tišine, što je prirodno
otvaranje. Dakle, potrebno je da se unese dah života i ljubav
prihvatanja istine da smo živa bića. Ovo je bazična svrha disanja i
siguran put za oslobađanje izdaha od nesvesne voljne kontrole. Tako
stvaramo uslove da mir uma nastupi sam od sebe.
Treće, neophodno je da naučimo da ostanemo prisutni
iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Svakako, ovo je jedna od
najtežih stvari na svetu. Otud, mudri ljudi su smislili nebrojene meditativne tehnike, metode
i joge kao rešenje za taj veliki izazov. Mogli bismo da se pitamo zašto
je neophodna takva vrsta budnosti i šta ako nismo dovoljno budni? Pre
svega, bez budne pažnje počećemo da se uspavljujemo i hipnotišemo
sećanjima iz prošlosti i fantazijama o budućnosti. Tako gubimo moć da
uvidimo šta se stvarno dešava i da adekvatno odgovorimo na realnu
situaciju. Umesto da jasno vidimo
trenutnu realnost i dase
bavimo njome, mi nastavljamo da vidimo ono što je bilo, prošlost, ili
ono što bi moglo da bude u budućnosti. Drugim rečima, nastavljamo da
reagujemo na trenutna dešavanja kao da su verne reprize našeg prošlog,
obično traumatskog, iskustva ili usud našeg zloslutnog predviđanja
budućnosti. To ne samo da uznemirava naše telo, emocije i um, to kreira
i samoostvarujuće proročanstvo za sve ono što nam se ne sviđa i od čega
okrećemo glavu. Zato, probudimo se!