Курбан-бајрам
Курбан-бајрам је, у муслиманској култури, догађај који траје четири дана (10. 11. 12. и 13. месеца зулхиџе) и он је везан за обред Хаџа, који је један од пет основних дужности муслимана. За време Курбан-бајрама муслимани кољу курбан (овна) и деле га сиротињи, комшијама и родбини према утврђеним правилима: 1/3 сиротињи, 1/3 пријатељима и комшијама и 1/3 породици.
Ако неко има велику породицу може све задржати за себе, али може и поделити све курбанско месо. Задржавање свега за себе није у духу помагања другима, међутим ова могућност је остављена као олакшица онима који издржавају велике породице и немају довољно средстава за то, а ипак би хтели да испоштују ову дужност.
Курбан-бајрам (арапски: عيد الأضحى Eid ul-Adha; турски: Kurban Bayramı) или Хаџи-бајрам је исламски празник приношења жртве, најзначајнији исламски благдан. Он долази два месеца и десет дана након рамазана.
За овај благдан очеви и мајке богато дарују своју децу и најмлађу родбину, а жене припремају богату трепезу за госте.
Муслимани Бајрам дочекују у својим домовима, а у зору одлазе у џамије на сабах-намаз, чекају излазак сунца и клањају бајрам-намаз. Следи честитање. Затим одлазе на гробља, те се потом враћају у своје домове где су припреме за жртву Курбана по правилима шеријатa.
Курбан-бајрам (арапски: عيد الأضحى Eid ul-Adha; турски: Kurban Bayramı) или Хаџи-бајрам је исламски празник приношења жртве, најзначајнији исламски благдан. Он долази два месеца и десет дана након рамазана.
За овај благдан очеви и мајке богато дарују своју децу и најмлађу родбину, а жене припремају богату трепезу за госте.
Муслимани Бајрам дочекују у својим домовима, а у зору одлазе у џамије на сабах-намаз, чекају излазак сунца и клањају бајрам-намаз. Следи честитање. Затим одлазе на гробља, те се потом враћају у своје домове где су припреме за жртву Курбана по правилима шеријатa.