BALET

Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse (1300-1600). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet (fr. danse d’école). Sama reč balet označava i muzičko delo u kojem se koristi igračka tehnika kao glavni način izražavanja radnje. Ovakva dela su često, ali ne i uvek, praćena scenografijom i kostimima.
Iako se smatra da je balet muzičko-scensko delo koje se koristi samo pokretom, sve češće je da se uz orkestarsku muziku koristi i solističko ili horsko pevanje (npr. balet Grk Zorba [Αλέξις Ζορμπάς] poznatog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa (Μικής Θεοδωράκης).
Razvoj baleta
Prvi počeci savremenog baleta javljalju se u Italiji u XV veku odakle sredinom XVI veka prelaze u Francusku . Balet se usavršio u Francuskoj, odakle se proširio i u druge zemlje. U početku razvoja, plesne scene izvodili su maskirani igrači, a kasnije se razvio dvorski balet kao jedinstvo igre, vokalne i instrumentalne muzike i govornog teksta.
Osnivanjem baletskih škola, od 1661. godine počinje istorija klasičnog profesionalnog baleta u kome se insistira na čistoti pokreta i virtuozitetu, izražajnosti, pantomimi i lirskoj osećajnosti . To je zamenilo dotadašnje strogo konvencionalne geometrijske pokrete i nemotivisan tok igračke radnje. Romantični balet, inspirisan bajkama i legendama, interpretiran je klasičnom baletskom tehnikom u koju sve više ulaze elementi temperamentnih narodnih igara. Do 1720-ih godina balet je počeo da se prikazuje u operama širom Evrope.
Ženski kostimi su postali lakši od teških dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamjenjene nežnim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteča helanki, je postala sastavni deo kostima kako su suknje postajale sve kraće da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku pačke. Uvođenje špic-patika u balet, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je balerinama da se podignu na vrhove prstiju, što je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji.
Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. On traži slobodnije i bogatije pokrete tela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osećanja i težnji današnjeg čoveka i njegovog života. Početkom XX veka Sergej Djagiljev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike. Koristeći estetske komponente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek: od igračkog egzibicionizma preko usavršvanja klasičnog akademizma do revolucionarnih baleta sa ideološkom sadržinom.
Zvanja baletskih umetnika
• Primabalerina asoluta
najviše zvanje za interpretatorku klasičnog baleta, dodeljeno nekoliko puta u istoriji baletske umetnosti
• Primabalerina (žene) / prvak baleta (muškarci)
najkvalitetniji solisti trupe, koji igraju uloge prvog faha
• Solista
baletski umetnik (umetnica) koji izvodi prve i druge uloge u predstavama ili solističke deonice(numere)
• Ansambl (muški i ženski)
baletski igrači koji igraju zajedničke scene, bez pojedinačnih deonica
Termini u baletu
• Koreografija
igračka umetnost u celina koju izvodi igrač (balerina/baletan) ili formacija - grupa plesača.
• Divertisman
koncertni program sastavljen od igara različitih po žanru i karakteru.
Najpoznatiji i najizvođeniji klasični baleti
"Labudovo jezero", "Uspavana lepotica", "Romeo i Julija", "Don Kihot", "Pepeljuga", "Petruška", "Ohridska legenda" i mnogi drugi.
• Baletski kompozitori
o Petar Iljič Čajkovski
 Labudovo jezero
 Krcko oraščić
 Uspavana lepotica
o Adolf Adam
 Žizela
o Čezare Punji
 Esmeralda
o Ludvig Minkus
 Don Kihot
 Bajadera
o Leo Delib
 Kopelija
 Silvija
o Mikis Teodorakis
 Grk Zorba
• Balet u Srbiji
o Stevan Hristić
 Ohridska legenda
o Zoran Mulić
 Večiti mladoženja
 Izbiračica

Labudovo jezeroKraljica
Princ Zigrfrid, njen sin
Volfgang, njegov učitelj
Lakrdijaš, dvorska luda
Odeta, kraljica labudova
Rotbard, zli Genije
Odilija, njegova ćerka
Prvi čin
Park kraljevog dvora - Dan punoletstva princa Zigrfida, dan stupanja u novi život i prihvatanja novih obaveza, ali u isti mah, oproštaj od mladalačkih zanosa i maštanja. Dan sreće i uzbuđenja. Prvi pozdravljaju princa dobri i verni saputnici njegovog detinjstva i mladosti - lakrdijaš i nastavnik, zatim njegovi vršnjaci - drugovi iz veselih igara i zabava. Žure se da pozdrave princa i svi ostali koji žive u njegovom zamku. Princ radosno prima pozdrave. Iz dalekih krajeva dolaze na svečanost prinčevi-vazali. Oni mu daju mač i viteški krst i polažu zakletvu na vernost svome novom suverenu. Sada je on gospodar njihove zemlje i njihovog života. Ali, nešto steže njegovo srce. On žuri majci i pred njom, prvom damom kraljevstva, kleči na kolenima moleći za savet i pomoć. Svečanost se produžava, ali princu počinje da smeta šum raskošnog bala. Pošto je zabranio nastavniku i dvorskoj budali da da pođu za njim, princ odlazi u lov sa svojim prijateljima.
Drugi čin
Pusta obala divljeg jezera - Tu zli Genije krije devojke, koje je pretvorio u labudove. Samo ljubav mladića prema najlepšoj od njih - Odeti, može da oslobodi devojke zlog prokletstva i ubije čarobnjaka, koji stalno čuva svoje zatočenice.


Ženski ansambl Kirov baleta u Labudovom jezeru
Odjednom na obali jezera pojavljuje se princ. On vidi Odetu i ostaje nepomičan, poražen njenom lepotom i tajnom kojom je obavijena. Zli genije se trudi da odvede devojke i ne dopusti princu da se sretne sa Odetom, ali princ stiže prekrasnu devojku-labudicu. Ko je ona? Odakle je?


Svetlana Zaharova kao Odeta
Odgovor ne mogu dati neme devojke - labudice. Kako im pomoći? Kako otkriti njihovu tajnu? kako ih osloboditi čarolije? Ranije pritajena osećanja saučešća i nežnosti sada obuhvataju princa.
Pokorne zloj volji čarobnjaka, devojke napuštaju obalu. Oraštajući se sa Odetom, princ se zaklinje da će se vratiti i osloboditi je. Ali, zli Genije neće dozvoliti da princ ponovo priđe labudovom jezeru, da se još jednom sretne sa Odetom i učiniće sve da se u srcu mladića ugasi osećanje ljubavi prema kraljici labudova.
Treći čin
Bal u kraljevskom dvorcu - Skupljaju se gosti. Neveste igraju pred prestolom princa. Zigfrid ne daje ni jednoj prvenstvo. Na bal dolaze nepoznati gosti. Fanfare objavljuju dolazak grifa Rotbarda. To je čarobnjak Rotbard sa ćerkom Odilijom i svojom svitom. Opčinjem igrama koje svita izvodi, i očaran lepotom Odilije, Zigfrid zaboravlja zakletvu datu Odeti. Zigfrid saopštava majci da će ćerka Rotbarda biti njegova žena. Odilija traži od princa zakletvu da nije dao svoju reč drugoj ženi. Princ se kune. Nastaju grmljavina i zemljotres. Gosti nestaju. Princ pada povređem.
Četvrti čin
Obala Labudovog jezera - Počinje bura. Uznemireni labudovi očekuju dolazak svoje kraljice Odete. Ona se pojavljuje i veoma tužna i priča drugaricama o izdaji Zigfrida. Princ dojuri kao izbezumljen, moli Odetu za oproštaj i hoće da umre zajedno sa njom. Pojavljuje se zli Genije i sukobljava se sa princom. Ali, bura na jezeru se pojačava i udar groma uništava zlog Genija. Polako se sve stišava, čini nestaju, a zora obasjava dvoje zaljubljenih koji srećno koračaju u novi život.