Opis jestivih gljiva

Domaće
ime: maglen, kozja noga

Šešir: Prečnika je od 7-12cm, mesnat, nepravilnog oblika. U početku je smeđe boje, zatim sve tamniji, da crno-smeđ. Prekriven je sitnim dlačicama po celoj površini. Cevčice: Bele, spuštaju se niz dršku. Pore veoma široke, mnogougaone, bele, zatim žućkaste. Drška: Visoka 3-5cm, debela oko 2cm, uvećana u bazi i postavljena postrance u odnosu na šešir. Boje od krem do smeđe. Otisak spora: beo. Meso: Žućkasto-belo, elastično, bez mirisa, ukus podseća na lešnike. Stanište: U svim tipovima šuma u jesen. U suštini veoma retka. Upotreba: jestiva Tekst i fotografija: Mirjana Davidović

Aleuria aurantia (Pers.:Fr.)
Fuckel-Domaće ime: jesenje
babino uvo, narandžasto-crvena zdeličarka


Plodno
telo: 2-8 cm široko, ima oblik zdelice, kasnije
više nepravilna, valovitog ruba. Unutrašnja strana je narandžasta sa crvenom
nijansom. Spoljna strana je u sličnom tonu, ali svetlija. Plodni sloj se
nalazi iznutra i na dodir izbaci oblačić sa sporama. Otisak spora je beo.
Drška: gotovo
da je i nema, plodoi telo raste direktno iz tla.
Meso: krhko, bledo
narandžasto, mirisa neugodnog, ukusa prijatnog.
Stanište: raste na
peščanom tlu šumskih proplanaka ili pored puteva, leti i u jesen.
Upotreba: jestiva,
sirova sa šećerom i likerom. Može se konzervirati u sirćetu.
Zamena: moguća sa
manjim crvenim zdeličarkama.

Tekst i fotografija: Siniša
Radić

Opisi gljiva
				Agaricus albertii
				Domaće ime: kračun

Šešir:
loptast, prečnika i preko 25 cm. Beo je i veoma mesnat,
na dodir blago požuti. Ivica je nazubljena od ostataka prstena.
Listići: slobodni,
u početku veoma bledi, zatim ružicasto-sivkasti i na kraju boje čokolade.


Drška: je visoka oko 10
cm i debela oko 4 cm, puna, bela, sa žućkastim dlačicama. Prsten je opnast,
nazubljene ivice.
Meso: belo, sa tendencijom
da blago požuti i posmeđi. Miris je blag, na bademe, ređe na anis.

Spore: u masi čokoladno
smeđe.
Stanište: javlja
se u kasno leto na planinskim proplancima, livadama, pašnjacima.
Upotreba: jestiva,
odlična.


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Agaricus campestris
		Domaće ime: poljska pečurka

Šešir:
prečnika od 6-10 cm, bele boje sa crvenkastim i smeđim
prelivima, mesnat sa sitnim čupercima i ostacima parcijalnog ovoja po obodu.
Listići: u
mladosti ružičasti, zatim postaju čokoladne boje, na kraju sasvim pocrne.

Meso: belo, sa tendencijom
da pocrveni, naročito uz listiće i na mestu spajanja drške i šešira. Miris
je prijatan, tipičan za sve vrste iz ovoga roda čije meso ima tendenciju
da pocrveni.
Spore: u masi čokoladno
smeđe.
Stanište: javlja
se od leta do jeseni po livadama, pašnjacima, šumskim proplancima, u velikim
grupama i krugovima, od nizina do planinskog pojasa.
Upotreba: odlična
jestiva vrsta.


Tekst i fotografija: Mirjana
Davidović

Agaricus silvaticus
		Domaće ime: šumarica

Šešir:
prečnika od 4-15 cm, prvo zaobljen, zatim se raširi
i postane sasvim ravan, ali ostaje ispupčenje u centru. Posut je sitnim
čupercima crvenkasto-smeđe boje. Tankog je mesa, izuzetno prijatnog mirisa
i tipičnog ukusa. Listići: u
mladosti sivkasto-smeđi, zatim dobiju čokoladnu boju i na kraju pocrne.


Drška: tanka i vitka, visoka i
do 15 cm, posuta nežnim belim čupercima, koji imaju tendeciju da pocrvene,
zatim posmeđe. Nosi beli prsten.
Meso: belo, zatim
dobija ružičasto-crvene tonove, na kraju posmeđi.
Spore: u masi čokoladno
smeđe.
Stanište: raste u
velikim grupama u četinarskim šumama, najčešće skrivena od pogleda, ispod
opalih iglica. Javlja se od juna do oktobra, tokom kišnog vremena i u
nizijskom i u planinskom pojasu. Veoma česta gljiva.
Upotreba: odlična
jestiva vrsta.


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Lisicarka
Pavi izvor magnezijuma


Prednost lisicarke je što sadrži malo kalorija, tacnije 12
kilokalorija na 100 grama. Ovi žuti šumski plodovi sadrže kalijum, koji
je važan za probavu, srce, mišice i nerve kao i kalcijum koji je
potreban kostima. Osim toga lisicarka sadrži i magnezijum, važan za
srce i krvotok, fosfor za mozak i vitamin D takodje za kosti. Poznato
je da organizam sam proizvodi vitamin D kada je koža izložena suncu.
Tokom kišovotih i tmurnih dana bez sunca savetuje se da se vitamin D
obezbedi unošenjem lisicarke. Medutim, nutricionisti savetuju da se ne
konzumiraju više od dva jela sa lisicarkom nedeljno, jer je ova vrsta
pecurke teško svarljiva. Ona se mora dobro sažvakati, u suprotnom
citavi komadi prolaze kroz želudac i creva, a u najgorem slucaju ona se
taloži u debelom crevu na jednom mestu. Prilikom kupovine treba
obratiti pažnju da pecurka ne bude suva i mlitava i nikako ne sme da
ima braon fleke.