Tvorac Laetrila, doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim
brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno
netoksičan.
Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram
telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je
toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini
za razblaživanja ima više tokisna nego vitamin B17, uveravao je Krebs.
Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam
sebi ogromnu dozu leka. Nije se otrovao. Umro tek 1996. godine.
U čemu je tajna Laetrila, odnosno vitamina B17?
Biohemičar Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična
elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i
dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu “zaključano”, a da bi se
cijanid i benzaldehid ( koji su zajedno još jači otrov) aktivirali,
molekul se mora “otključati”. U organizmu se kao nadležni enzimi za
“otključavanje” ovog molekula nalaze rodenes, koji ima zadatak da
neutrališe cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuje ih u
bezopasane produkte i beta-glikozidas, koji ih pušta da deluju otrovno,
formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom
ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on
mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužen pomenuti
beta-glikozidas.
Rodenes i beta-glikozidas nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća
koncentracija beta-glikozidasa je, verovali ili ne, u malignom tumoru.
I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično
otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, o to ima za
posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije
od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenes, u
njima uopošte ne nalazi.
Za ovaj efekat “otključavanja” molekula nitrilosida, koji sadrži
cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno
biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom
ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu
detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside
odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer
su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu
detelinu.
Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom
drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile.
Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu
otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog
izvora vitamna B17.
Strah od Laetrila je tako u Australiji raširen.
Kada
se knjiga “Svet bez raka”, Edvarda Grifina napisana 1974. tamo
pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto
toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods
Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi
da se podvrgne lečenju Laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući
uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje
lekara koji će mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek
idu.
Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako
bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da
ovaj lek sami prave.
U Americi je Laetril raznim administrativnim procedurama eliminisan kao
lek. Danas zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u
jednu privatnu bolnicu (“Oaza nade”) koja se specijalizovala baš za
tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od
najvećih pobornika teorije doktora Krebsa.
Kako su multinacionalni lobisti uspeli da ostvare uticaj na poliičare i
vlade najmoćnijih zemalja, kako bi sačuvali svoj unosan biznis u
lečenju raka?
Jednostavno,oni finansiraju njihove skupe političke kampanje.
Štaviše, američki Nacionalni institut za rak je u 1981. godini, uz
veliki publicitet, više puta, bezuspešno, pokušavao da dokaže
toksičnost Laetrila i njegovu neefikasnost. Nažalost, većina pacijenata
poseže za ovim alternativnim lekom, tek kada iscrpi sve ostale
terapije, i kada su im brojne ćelije u organizmu već ozračene, spaljene
i zatrovane. Tada efekta uglavnom više i ne može biti.
Danas, u svetu profita i medijskih manipulacija, bar znamo jedno: zdravlje nije u rukama bogatih, već informisanih.
Protokoli davanja Letrila definisani su praksom lekara koji ovaj lek koriste.
Na primer, Laetril ne deluje ukoliko u organizmu postoji nedostatak
cinka, ma kolike doze se davale. Cink ima zadatak da transportuje
nitriloside. Pored cinka u organizmu se mora uvek nalaziti dovoljno C
vitamina, magneziju, selenijuma, vitamina A itd.
Najpoznatiji zagovornici terapije Laetrilom danas su:
U Meksiku - dr Ernesto Konteras, u Belgiji- profesor Džozef. H. Majsin, u Nemačkoj - dr Hans Niper,
u Italiji- profesor Etore Gvideti (poznat po svojoj izijavi da ga ne
zanimaju preporuke američkih vlasti, već samo iskustva sopstvene
klinike),
na Filipinima - dr Manuelo Navaro.
U SAD su to: dr Harold Maner iz Cikaga, dr Rej Evers, dr Dan Dotson i
dr Džon A. Ričardson, iz Njujorka, dr Kanematsu Siguira (koji je 60
godina istraživao rak) i drugi.
SAVETI
Za obolele od raka koji žele da uzimaju prirodni B17 iz koštica kajsije evo i nekoliko saveta:
Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.
FDA preporučuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doći do toksične reakcije.
Preporučuje
se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju
oko 15 koštica dnevno. Genralano uzima se jedna koštica na svakih 2,5
kg težine dnevno. Doktor Krebs preporučuje 30-do 35 dnevno.
Rak voli šećer. Šećer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer
jede šećer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada se jedu ove
koštice treba potpuno eliminisati unošenje šećera iz drugog izvora.
Uz korišćenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer
one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju
terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu. Uz terapiju B17
uzima se i Chzmotrypsin koji treba da razloži proteinski omotač oko
kancerogene ćelije kako bi B17 lakše delovao.
Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u
crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja. Laneno ulje ne
sadrži B17.
Ivona Živković