Pronađen gen koji ubija ćelije tumora

Britanski naučnici otkrili su gen koji će napraviti drastičan preokret u lečenju raka. To daje novu nadu velikom broju oboljelih od zloćudnih bolesti. Naučnici su, kako prenosi Tportal, otkrili gen koji postiče proizvodnju krvnih ćelija sposobnih za borbu i uništavanje ćelija tumora. Superćelije su prirodan deo čovekovog organizma pomoću kojih se štiti od raznih bolesti, a dobra je vest da ih ima svaki čovjek.

[img:1280]http://www.nadlanu.com/Uploads/Logos01/860975_84387330[1]-145869-1-2.jpg[/img:1280]

Kada bi se veštačkim putem stvorilo više takvih ćelija, organizam bi postao sposoban da se efikasnije brani od bolesnih ćelija. To bi umnogome smanjilo broj smrtnih slučajeva širom sveta.

Novo otkriće daje još veću ulogu imunološkome sistemu u obrani od drugih bolesti poput dijabetesa i multiple skleroze.

Infuzije super odbrambenih ćelija već su ubrizgane volonterima koji boluju od različitih vrsta karcinoma. Problem je što te ćelije potiču od drugih osoba i nemaju potrebnu podudarnost pa rezultat nije bio očekivani. Ipak, polažu se velike nade u nove terapije koje će uslediti nakon ovog otkrića.

- Mada ove otporne ćelije poseduje svaki čovek, dugo vremena nismo znali mnogo o njima. Znali smo nešto malo kako deluju, ali nismo znali otkuda dolaze. Zapravo smo to slučajno otkrili kada smo radili na dečjoj leukemiji. Otkrili smo gen koji ima važnu ulogu u imunološkome sistemu. Još treba da otkrijemo neke detalje, ali ovo će biti revolucionarni preokret u lečenju od raka - istakao je londonski znanstvenik Hugh Brady.

naučnici sada tragaju za lekom koji bi mogao povećati proizvodnju prirodnih superćelija. Veruju da će to pomoći u liječenju različitih vrsta karcinoma.

Za gen neznam ali znam da Vitamin B17 ubija celije raka a nalazi se u kosticama kajsija,breskvi,jabuka ,krusaka i ne smeju se pojesti vise od sedam dnevno.Zauzecu se oko ove teme i pribaviti sve sto govori u prilog ovome sto sam ukratko navela.

anemona (citat):

Za gen neznam ali znam da Vitamin B17 ubija celije raka a nalazi se u kosticama kajsija,breskvi,jabuka ,krusaka i ne smeju se pojesti vise od sedam dnevno.Zauzecu se oko ove teme i pribaviti sve sto govori u prilog ovome sto sam ukratko navela.

stvarno ja kao mali uvijek sam volio jesti od Kajsija ono "srce" iz koštica,..

potrudicu se jos u toku dana.

anemona (citat):

potrudicu se jos u toku dana.

ma polako, uradit ces,....

pronasla sam.




Vitamin B 17 - Da li se lek protiv raka prikriva ?






Kako B17 uništava ćelije raka ?


Još
1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz
gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u
molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su
zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana
bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva
amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski- amandula.
Upotreba “Amigdalina” datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj
Kini može naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne
supstance kojima su lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17
je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.


Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje “aqua amigdaloruma” za lečenje tumora na koži.

Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od
pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz
“amigdalina” i to je 1952. godine učinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao
ga je LAETRIL (Laetrile) što je skraćenica od
laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside kada je i zvanično dobio status
vitamina.

Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju
jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje,
šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su
odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka.


Skoro sve koštice iz familije ruža(Rosaceae)imaju B17.



Koštice i semenke od voća imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasićene masne kisline i različite minerale.
Ipak, najveći izvor vitamina B17 su
koštice od kajsije i tropska kasava.

Ako se uzme u obzir da se danas obrću stotine milijardi dolara na
istraživanja o uzroku nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne
fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj
fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji
se mogu koristiti u skupoj klinici ove bolesti..., ispada da od ove
»opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.

Šta bi se sa čitavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim
biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne
ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz
koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...?


Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod?

Hemoterapije, zračenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja
se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja
bojnih otrova) postali bi nepotrebni. Moralo bi se pravdati na drugi
način.

U nemogućnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs
nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino,
multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji
su ostvarivale od terapija citostaticima i zračenjem, krenule u žestoku
kampanju protiv ovog vitamina.


Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na
žestoka osporavanja u SAD, o čemu je u svojoj knizi »Svet bez raka«
pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici
u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko američke vlade,
korumpiranih lekara i biohemičara koji su se mimo svake etike trudili
da u medijima Laetril(vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan.


Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da
Laetril u sebi sadrži otrov cijanid. Nije, medjutim, pominjano da
cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u
apotekama.

Na čelu čitave kampanje zapravo se nalazila američka FDA (državna
služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za
odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proći
rigorozne procedure i ispitivanja sa eleboratima koji se daju na
hiljadama stranica.

Citava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona
dolara, pa je logično da u SAD to mogu da plate samo najmoćniji.
Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi milosrdni
hrišćanin pomislio, već elegantni trik monopolista da patentiraju lek
na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može
ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smislu, ni jedno
istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se
isplatilo.

Kako su i mediji pod kontrolm istog multinacionalnog globalnog lobija,
objavljena je i priča koju su prenele sve američke novine i televizije
o tome kako se jedan nesrećni par u San Francisku otrovao kampujući u
prirodi i jedući sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i
sumnjičavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi
i šta se stvarno dogodilo.

Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje
ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi
širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija
samoubistveno.

Tvorac Laetrila, doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim
brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno
netoksičan.

Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram
telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je
toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini
za razblaživanja ima više tokisna nego vitamin B17, uveravao je Krebs.
Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam
sebi ogromnu dozu leka. Nije se otrovao. Umro tek 1996. godine.


U čemu je tajna Laetrila, odnosno vitamina B17?

Biohemičar Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična
elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i
dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu “zaključano”, a da bi se
cijanid i benzaldehid ( koji su zajedno još jači otrov) aktivirali,
molekul se mora “otključati”. U organizmu se kao nadležni enzimi za
“otključavanje” ovog molekula nalaze rodenes, koji ima zadatak da
neutrališe cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuje ih u
bezopasane produkte i beta-glikozidas, koji ih pušta da deluju otrovno,
formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom
ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on
mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužen pomenuti
beta-glikozidas.

Rodenes i beta-glikozidas nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća
koncentracija beta-glikozidasa je, verovali ili ne, u malignom tumoru.
I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično
otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, o to ima za
posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije
od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenes, u
njima uopošte ne nalazi.
Za ovaj efekat “otključavanja” molekula nitrilosida, koji sadrži
cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno
biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom
ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu
detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside
odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer
su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu
detelinu.

Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom
drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile.
Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu
otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog
izvora vitamna B17.



Strah od Laetrila je tako u Australiji raširen.


Kada
se knjiga “Svet bez raka”, Edvarda Grifina napisana 1974. tamo
pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto
toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods
Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi
da se podvrgne lečenju Laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući
uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje
lekara koji će mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek
idu.

Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako
bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da
ovaj lek sami prave.
U Americi je Laetril raznim administrativnim procedurama eliminisan kao
lek. Danas zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u
jednu privatnu bolnicu (“Oaza nade”) koja se specijalizovala baš za
tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od
najvećih pobornika teorije doktora Krebsa.
Kako su multinacionalni lobisti uspeli da ostvare uticaj na poliičare i
vlade najmoćnijih zemalja, kako bi sačuvali svoj unosan biznis u
lečenju raka?
Jednostavno,oni finansiraju njihove skupe političke kampanje.

Štaviše, američki Nacionalni institut za rak je u 1981. godini, uz
veliki publicitet, više puta, bezuspešno, pokušavao da dokaže
toksičnost Laetrila i njegovu neefikasnost. Nažalost, većina pacijenata
poseže za ovim alternativnim lekom, tek kada iscrpi sve ostale
terapije, i kada su im brojne ćelije u organizmu već ozračene, spaljene
i zatrovane. Tada efekta uglavnom više i ne može biti.


Danas, u svetu profita i medijskih manipulacija, bar znamo jedno: zdravlje nije u rukama bogatih, već informisanih.


Protokoli davanja Letrila definisani su praksom lekara koji ovaj lek koriste.

Na primer, Laetril ne deluje ukoliko u organizmu postoji nedostatak
cinka, ma kolike doze se davale. Cink ima zadatak da transportuje
nitriloside. Pored cinka u organizmu se mora uvek nalaziti dovoljno C
vitamina, magneziju, selenijuma, vitamina A itd.


Najpoznatiji zagovornici terapije Laetrilom danas su:


U Meksiku - dr Ernesto Konteras, u Belgiji- profesor Džozef. H. Majsin, u Nemačkoj - dr Hans Niper,
u Italiji- profesor Etore Gvideti (poznat po svojoj izijavi da ga ne
zanimaju preporuke američkih vlasti, već samo iskustva sopstvene
klinike),
na Filipinima - dr Manuelo Navaro.
U SAD su to: dr Harold Maner iz Cikaga, dr Rej Evers, dr Dan Dotson i
dr Džon A. Ričardson, iz Njujorka, dr Kanematsu Siguira (koji je 60
godina istraživao rak) i drugi.



SAVETI


Za obolele od raka koji žele da uzimaju prirodni B17 iz koštica kajsije evo i nekoliko saveta:


Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.


FDA preporučuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doći do toksične reakcije.

Preporučuje
se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju
oko 15 koštica dnevno. Genralano uzima se jedna koštica na svakih 2,5
kg težine dnevno. Doktor Krebs preporučuje 30-do 35 dnevno.

Rak voli šećer. Šećer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer
jede šećer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada se jedu ove
koštice treba potpuno eliminisati unošenje šećera iz drugog izvora.

Uz korišćenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer
one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju
terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu. Uz terapiju B17
uzima se i Chzmotrypsin koji treba da razloži proteinski omotač oko
kancerogene ćelije kako bi B17 lakše delovao.

Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u
crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja. Laneno ulje ne
sadrži B17.

Ivona Živković