Lezbijka sam i ne stidim se togaMajda Puača, mlada Beograđanka, mirno će protestvovati protiv
diskriminacije homoseksualaca na gej paradi koja će se 20. septembra
održati u Beogradu. Porodica je prihvatila njeno pravo da voli žene, pa
zašto to ne bi učinio i ostatak Srbije.
http://zena.blic.rs/Ljubav_i_seks/1230/Lezbijka_sam_i_ne_stidim_se_toga
Majda Puača (30) se ne plaši da javno kaže da je lezbijka. Ipak, to ne
znači da tek tako sme da se prošeta Beogradom držeći se s devojkom za
ruku, a o poljupcu na javnom mestu da i ne govorimo. Iako ona zaista ne
deluje bolesno, prema istraživanju CESID-a 70 odsto populacije u Srbiji
misli da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti i istrebiti. Zato
će Majda u nedelju učešćem u „Povorci ponosa“ pokušati da skrene pažnju
na diskriminaciju homoseksualaca. Povorku će podržati i njen otac, a
majka će ostati kod kuće i, kao i svaka majka, brinuti da njeno dete ne
dobije batine.
Bez obzira na roditeljsku podršku koju sada ima, Majda se seća da su
je oni, kada im je saopštila da je lezbijka, poslali kod psihijatra.
- Imala sam 18 godina kada sam rekla mami. Bilo je sasvim spontano,
tokom jednog razgovora, i čini mi se kao da se ona u prvi mah nije
iznenadila. Posle nekog vremena rekla je tati. Dugo su tražili grešku u
sebi, bili su zbunjeni, nisu znali šta da rade. Trebalo im je dve-tri
godine da to sasvim prihvate, a mami je bilo teže. Prvo su me poslali
kod psihijatra. Sećam se da mi je on postavljao veoma glupa pitanja
poput „nosiš li oduvek kratku kosu?“ – priča ova topla i nežna devojka
koja samo na prvi pogled deluje muškobanjasto.
Majda se od najranijeg detinjstva družila sa dečacima, nije
volela da nosi haljine, a kad je kao tinejdžerka prvi put pokušala da
se našminka, shvatila je da joj se to uopšte ne dopada. Iako je još
tokom puberteta osetila da je drugačija, nije odmah bila sigurna zašto
se razlikuje od svojih vršnjakinja.
− Sa 18 godina najbolji drug i drugarica pokrenuli su razgovor o tome
sa mnom. Rekli su: „Slušaj, očigledno je da ti se sviđaju devojčice.
Hajde da vidimo šta ćemo s tim“. Tada sam postala svesna da sam
lezbijka – kaže, ali dodaje da je ipak odlučila da proveri privlače li
je i dečaci. – Bila sam sa jednim momkom pre prvog odnosa sa devojkom,
i to je bila potpuna katastrofa.
Tek posle tog iskustva Majda je bila sa ženom. Prva ljubav
se dogodila na Malti, gde su, kako ova otvorena devojka priča, gotovo
svi biseksualni. Marta, u koju se Majda tada zaljubila, bila je udata i
imala je dete. Bila je to kratka, ali lepa ljubav.
http://zena.blic.rs/Ljubav_i_seks/1230/Lezbijka_sam_i_ne_stidim_se_toga− Tamo su homoseksualni odnosi mnogo slobodniji nego ovde. Kod nas
se to skoro uvek krije. Nekad čak i ja, kad me osoba koju sam tek
upoznala pita imam li dečka, odgovorim da nemam, umesto da kažem kako
imam devojku – priznaje Majda, koja je već godinu dana u vezi sa
Sofijom (na slici), Amerikankom koju je upoznala na jednom festivalu u
Sloveniji. Kad govori o njoj, osmehuje se kao i svako ko je srećan i
zaljubljen.
− Bila je to ljubav na prvi pogled, ali smo vezu započele tek posle
nekoliko meseci dopisivanja i upoznavanja preko interneta. Sofija je u
to vreme živela u Turskoj. Dolazila je nekoliko puta do sada u Beograd,
a ove godine smo bile zajedno i na moru. Nadam da ću dobiti američku
vizu jer smo odlučile da živimo zajedno – kaže.
Odlazak iz Beograda vidi kao neminovnost, ukoliko mora da se
krije samo zato što voli žene. To što su neki prijatelji prestali da
joj se javljaju otkako im je rekla da je lezbijka nije je mnogo
pogodilo, ali ne može da prihvati da joj nije dozvoljeno da bude to što
jeste.
− Za nas su izlasci opasni, a ni najminimalnije nežnosti ne smemo da
pokažemo javno. Pravno nam ništa nije omogućeno. Iako nisam pristalica
braka, zašto ne bih mogla da podelim i to iskustva sa osobom koju
volim, ukoliko to ikada budem poželela. Volela bih da imamo ista prava
kao i ostali − pravo na okupljanje, nasledstvo, zajedničku imovinu… To
je ono za šta se borim − kaže.
To nije devojka, to je lezbejka! Prva gej parada 2001. Majdi je ostala u neprijatnom sećanju.
− Bila sam tamo sa devojkom i nekoliko poznanika, a pored nas je
stajala grupa anarhista. Videvši, valjda, aktivističku zastavu
crveno-crne boje, vikali su „Šiptari, Šiptari!“. Onda su shvatili da
nismo Šiptari, pa su počeli da uzvikuju „pederi, pederi!“, posle čega
su nas i fizički napali. Jedan huligan je posred lica udario devojku
pored mene, a policajac je za to vreme na nekoliko metara od nas mirno
jeo sladoled. Izbezumljeno sam pitala momka koji je udarao
devojku zašto to radi kad mu ništa nije skrivila, na šta je on
odgovorio: „To nije devojka, to je lezbejka!“ – priča Majda, koja se
nada da će „Povorka ponosa“ 2009. proteći mirno.
Calendar
