Putanja mojih lutanja

Pesmo moja

U oranici plodnoj,
godini rodnoj,
rani gnojnoj i noci spokojnoj;
na bojnom polju viteskom
u uzdahu teskom;
okovana bremenom,
obljubljena vremenom
trazim te.

Na poleglim otkosima,
izvorima i prkosima;
u kucama smeha i tame,
dok jazbine me srama mame,
u figurama od zada
i skrovistima jada
trazim te.

U plimi nadosloj,
radosti prosloj;
kraj grane olistale
i vocke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
trazim te.

Pod nebom olovnim
i crepom napuklim
u udzerici od blata,
skrinjama punim zlata;
pod nedrima mojih bolova
raskosi bogataskih stolova,
trazim te.

U misjim rupama
memljivim supama,
pod mostovima samovanja
na drumovima ludovanja,
trazim te.

U zvucima pijanih mehova,
u bedrima davnih grehova;
kricima i uplasenim svicima
u svetlosti daljina,
porubima pocepanih haljina,
trazim te.

U tamnovanju i samovanju,
poniznosti i ponosu,
suzi isplakanoj i prkosu;
smehu i leleku,
u bolesti i leku
u istinama i lazima bez broja,
trazim te pesmo moja.

Slovenska

Oziljak

Brazgotina na mom licu od pene,
bespuca izmedju tebe i mene.
Jos te u turobnoj vecnosti slutim,
dok hodam putem pepelom posutim.

U senkama mojih vecnih kosmara
jos te trazim i vristim tvoje ime.
Bolis me,cvilim,nebesa tuga razara
nestale reci...ni glasa,stiha nit' rime.

Aveti proslosti razum mi mute,
nebom od olova beznadje plovi.
Uskovitlane moje misli te slute
ja zalud sanjam pocetak novi.

Sve cega bese prekrila tama
i neki nespokoj cudesno grub.
Znam,posle tebe ja ostajem sama
gurnuta snazno na strme litice rub.

Nema me,ja vise ne postojim,
samo sam senka bivse zene.
Dane srece,ni tuge,ja ne brojim
korak sam na putu do strme stene.

Uvela radost sjajna i osmeh blag
i sreca u zanosu sto sirila je krila,
jednom kad si mi bio drag,
nekada kada sam ti draga bila.

Slovenska