Internet u svrsi dijagnostike

Doktor Gugl!






Rezultati
nedavno sprovedenog onlajn istraživanja pokazuju kako svaki sedmi čovek
koristi internet kako bi sebi postavio dijagnozu
Svi oni koji su iz nekog razloga izbegavali odlazak kod lekara i
umesto stručne pomoći birali da budu sami svoji majstori, to jest, da
odu do najbliže apoteke i sami izaberu neki od antibiotika, pojavom
interneta verovatno su konačno stali na zelenu granu. Jer, sada čak
(iako i dalje ne idu kod lekara) zapravo mogu da dobiju i stručnu
dijagnozu. Dovoljno je samo da iz svoje udobne fotelje odu na neki od
brojnih specijalizovanih portala i ukucaju šta ih boli ili kakvi ih
simptomi muče i- dijagnoza se pojavi za tili čas. Pritom, stručnjaci
predviđaju da će takav trend rasti sve više kako se broj korisnika
interneta svakodnevno bude povećavao. Trenutno stanje pokazuje da je
gotovo polovina ispitanih u nedavno sprovedenoj onlajn anketi
zainteresovana za internet dijagnoze, a čak i više od toga za internet
recepte.
I koliko god to s jedne strane bilo dobro, jer se na taj način donekle
resterećuju lekari i bolnice, s druge, posebno ako se radi o nekim
ozbiljnijim obolenjima, postoji bojazan stručnjaka od toga da bi ljudi
vrlo lako mogli sebi da postave potpuno pogrešnu dijagnozu.
Sve to, veruju oni, bi se moglo sprečiti ako bi se uspostavila pravilna
regulacija i nadzor lečenja preko interneta, pri čemu lekari veruju da
bi onlajn zdravstvo trebalo da funkcioniše po ugledu na već razrađeno
internet bankarstvo. U međuvremenu bi, ipak, doktora Gugla trebalo
prihvatati s rezervom.
Jedna od upravo takvih „dijagnoza“ je i nedavno objavljen podatak kako
zapadnjački način ishrane nije poguban samo za naše zdravlje
(gojaznost, bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes), već jela
bogata mastima imaju štetan uticaj i za naše mentalne sposobnosti.
Naime, istraživanje je sprovedeno na pacovima koji su tokom 10 dana
jeli u skladu sa zapadnjačkim načinom ishrane. Otkriveno je da je masna
hrana prouzrokovala kratkotrajan gubitak pamćenja, a bila im je
smanjena i fizička pokretljivost. Naučnici su na osnovu toga izašli sa
zaključkom kako ishrana s visokim udelom masti kod ljudi prouzrokuje
lenjost i zatupljenost.