Ekipa „Blica” na snimanju filma o Bajagi i „Instruktorima”
Prvi poljubac na vrhu solitera Autor: Simonida Milojković | Foto:v. lalić
| 03.10.2009. - 05:00
-
Vidite li onaj soliter - pokazuje rukom Bajaga stojeći na Dunavskom
keju iza hotela „Jugoslavija”. - E, na zadnjem spratu tog solitera
poljubio sam tada svoju devojku, a sada suprugu Emu. Tako je nastala
pesma „Poljubi me” i stih „a ja te volim u mrklom mraku na zadnjem
spratu solitera…” - priča popularni roker ekipi „Blica” koja je došla
na snimanje filma „Muzika na struju” povodom 25 godina postojanja grupe
Bajaga i „Instruktori”.
Dokumentarac od tri epizode koji po scenariju Dušana Vesića režira
i producira Miloš Jovanović biće prikazan u decembru na RTS-u.
- Kej kod „Juge” je jedno od značajnijih mesta u Beogradu za moju
karijeru. Ovde snimamo priču koja se odnosi na 70. godine dok sam još
bio klinac. Kao tinejdžer živeo sam u Zemunu i mnogo vremena provodio
na keju - priča nam Momčilo Bajagić Bajaga u pauzi snimanja filma.
Reditelj i kamermani mnogo muke imaju da kamere postave tako da se vidi
Dunav. Splavovi su načičkani jedan do drugog, sa obale se reka ne vidi.
- Ovde, pored reke, ljudi su dolazili i svirali gitare. Slušao sam
starije kako sviraju, učio fazone… Jedan od njih je i Miroslav Tadić
koji svira sa Vlatkom Stefanovskim. On je odavde otišao za Los Anđeles,
tamo završio „Berkli”, pa postao i profesor na „Berkliju”. Sećam se,
momci sa Fontane imali su grupu „Hogar strašni”, a moja ekipa bila je
sa Karađorđevog trga, bend nam se zvao TNT - priča Bajaga.
Ekipa filma se seli na stadion „Tašmajdan”. Na tom mestu gde je održao
legendarni koncert na kiši, vođa „Instruktora” priča o 80-im godinama.
Stadion je ruiniran. Tribine se raspadaju, kamenice su svuda.
- Pre nekoliko godina je jedan Slovenac ovde na „Tašu” ljutito rekao:
„Taj grozni NATO gađao je i ‘Tašmajdan’!” Nije, sami smo ga uništili,
kazao sam - tužno priča Bajaga, a onda nostalgično pokazuje gde je bila
bina kada je svirao sa „Čorbom”, a gde na koncertu sa „Instruktorima”.
- Na „Tašmajdanu” smo 85. radili dva koncerta. Prvog dana je pljuštala
kiša i uništila sve instrumente, ali je publika ostala sa nama i pevala
do kraja uz jednu gitaru. Tada nisu postojali pokrivači za bine, nismo
imali krov tako da smo kisnuli i mi i publika. Bubnjevi su se
rascvetali, sintisajzeri su pobrljavili… Neke instrumente smo uspeli da
osušimo na suncu pa su proradili, ali većinu smo iznajmili za sutrašnji
koncert. To nam je bio prvi značajan koncert u karijeri i spremali smo
se za njega mesec dana. Toliko smo bili ozbiljni da smo noć pred svirku
proveli u karantinu, uzeli smo sobe u hotelu „Taš”. Tu smo svi spavali
kao fudbaleri pred utakmicu - seća se Bajaga.
Period koji se odnosi na 90. godine snima se u Domu omladine. Ali za
ovo mesto Bajaga je višestruko vezan. Tu je bila audicija nakon koje je
primljen u „Riblju čorbu”, baš ovde imao je prvi novogodišnji koncert
sa „Instruktorima”; u Domu omladine grupa je imala i prostorije za
probu.
- Tih 90-ih godina bend je prestao da radi jer su mnoge stvari bile van
kontrole. Godine su bile loše i teške za sve ljude pa i za nas - seća
se Bajaga, dok se selimo na sledeću lokaciju. U ulici Zmaja od Noćaja
popularni roker priča o dvehiljaditim godinama kada je i nastala
istoimena pesma.
- Moja Ema je živela u ulici Kralja Petra, koja se tada zvala 7. jula,
a ja sam iz Zemuna često dolazio kod nje. Kada smo se venčali, prvi
stan nam je bio u Skender-begovoj. Volim ceo Dorćol, a ulica Zmaj od
Noćaja ne znači mi ništa više od drugih, ali mislim da ima najlepše ime
i da je zgodna za pesmu. Da sam napravio pesmu Rage od Fere, to
verovatno ne bi bilo tako romantično - priča Bajaga i podseća na to da
je Zmaj srpski vojvoda Stojan Čupić, a Noćaj njegovo selo kraj Šapca u
koje su ih meštani zvali da sviraju, ponosni na to što je njihovo selo
spomenuo u pesmi.
Najtoplije emocije
- Kada kažete Bajaga, prorade najtoplije emocije i otvore se delovi naših intimnih dnevnika. Poslednjih 25 godina skoro da i nije bilo događaja u našim životima koji su protekli bez Bajaginih pesama: odrastanje, prve ljubavi, venčanja, rođenja dece… ali i ratovi i raseljavanja. Bajaga nas je nekako pratio kao da je sa one „druge strane jastuka” spavao zajedno sa nama i najfinijim rečima, tananim emocijama beležio ono što se nama dešava. Ja inače Bajagu obožavam i sa uživanjem radim ovaj film - kaže Miloš Jovanović, reditelj i producent filma „Muzika na struju”. |