Blog -Zvoncica

Draga Zvoncice od sada imas i ti svoj blog ,pa kad god ti naidje inspiracija,svoje pesme postavljaj na svom blogu i to ce biti tvoj kutak -tvoje pesme.

HVALA ja sam samo pratila link koji mi je ostavio Milorad...bar mislim da se tako zove.. ako sam "upala " kod tebe... izvini...

Jutro se budi ,nad gradom,plisano,
dok se kapi,niz grane slivaju,od kise.
Zagledana u ravnicu,kroz prozor,sneno,
pitam se dal cu te ljubiti ikada vise.

Istupih u trenutku zaslepljena,iz tvog zivota,
ponesena na krilima besa,tuge i bola,
pokusah da srusim mostove i zatvorim sva vrata,
htedoh da ugusim ljubav sto je za te cvala.

Pa prosuh po tebi reci bezdusnicke,grube
sto pustos u dusi tvojoj napravise,
sva kajanja smisao sada gube
svako izvini i oprosti ne vredi nista vise.

Al dobrota tvoja opet zasja u punom sjaju
i dusa tvoja cista mi opet oprosti ludosti sve.
Usne moje ti se opet nesebicno daju
al ipak nije vise isto ,kao sto je bilo pre.

Ostase tragovi na dusama nasim
od reci ledenih sto bez milosti ih prosu,
pa sad se sve nesto plasim
da ce zar ljubavi nase led taj da ugasi.

Ovo je tvoj prostor ,samo izvoli,svako ima pravo na svoj pesnicki kutak te tako i ti,a i radi preglednosti i urednosti. Pozzzzz. I da pesma je prelepa.

hvala

PALI ANDJEO


Prognani Andjeo, ja sam, iz raja
moja krila nemaju sjaja.
Nemam snage da poletim,
nemam snage ni da se setim,
kako sam nekada leteti znala
tamo visoko u Bozijem sjaju.
Sad mi se djavoli zlurado svete,
ne mogu bezati ni kad bih htela.
Zelje i strasti mi ne daju
da setim se kako je bilo u raju.
Zelje me muce ,strasti me lome
kao sto vetar lomi cvetak mali.
Da budem svoja na svome
osecaji ljudski mi ne bi dali.
Odavno nisam Andjeo svetli,
krila su moja u blato pala.
Zloba ljudskog roda mi preti,
da joj se otmem suvise sam mala.
I postajem ,ne covek, vec prokleta zena,
sto u seni coveka odvec hodi.
Na pokornost njemu osudjena,
a dusa se ova ko Andjeo rodi.

NAPISI MI PISMO



Napisi mi pismo,

i u njemu sve nezne reci

sto mi nikada rekao nisi.

Napisi mi pismo,

toplo i nezno k'o tvoje oci,

nezno,kao sto ti si.

Pa kad ga dobijem,

da mogu bezbroj puta

neznosti tvoje da procitam;

na grudi da ga stavim

i da snevam..

Napisi mi pismo

i pospi ga prahom zvezda

i poljupcima svojim;

na papiru miris tvoj nek ostane,

kad nista tvoje nemam

bar rec svedok nemi nek postane

za duge hladne zimske noci,

da dusa ne zaboravi nikad

da tebi pripada.

Napisi mi pismo;

samo jedno,ne treba vise;

Sunce u njemu sakri

da rastera mi oblake pune kise;

napisi mi pismo,samo sada i nikada vise.

http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/arhiva/2009/10/ evo ko voli nek izvoli moje pesme i price...na jednom drugom mestu..da podelim sa vama...

KAD UMREM, KAD ME NE BUDE

Ponoc. Napolju mraz steze.

Svetlucaju pahulje pod ulicnom lampom.


Za moju dusu tuga se veze.


Volim njega a dajem se drugom.


Proslo je od rastanka naseg,


mnogo dana i samotnih noci.


Odavno nisam deo srca njegovog,


al volim ga i ne mogu sebi pomoci.


Pustam da me grle neke tudje ruke.


I drugome osmehom krasim dane.


Niko ni ne sluti moje muke,


shvatice svi kad mi srce stane.


Puci ce mi srce od ovolkog jada,


i mozda kad umrem i on shvati,


koliko sam ga volela i tada i sada,


pa i on ce mozda, za mnom da pati.

NESANICA

19 Januar, 2010 20:44

Zagledam se ponekad u tvoju sliku

u taj pogled i osmeh blag

i pustam da tece secanja reka

na vremena kad si mi bio drag.

Oci zatvaram svoje tada

i uzdah se otme mesto krika.

Sama sam , i ti si sam sada

mesto tebe sad me greje tvoja slika.

Secanje, pregrst uspomena,

sto me miluju k'o obalu more.

Il' mi zamrace lice k'o najcrnja sena

najlepsi se snovi pretvore u more.

Sklanjam tvoju sliku tada,

dok suzu pobeglu brisem s lica.

Bio si moja radost nekada,

sad si bol moja, moja nesanica.

Prebirem po pesmama svojim,

tim delicima slomljenih snova.

Iluzija bese kad te zvah mojim

iluzija bese ljubav ova.

Nisi ti mene voleo dovoljno jako

pa mi zato zameras sve greske

Ja ne umem voleti na pola tako

kada volim prastam sve grehe.

Sada ti vise nije stalo do mene

ne setis se ni da pitas kako sam,

a znas da mi dusa zbog tebe vene,

nikada ti ni draga bila nisam.

Sve bese laz, i srce to znalo je

svaka slutnja njegova istina je

i ne znam zasto tako lako dalo se,

zasto, iluziji ljubavi, prepustilo se.