Reagujte pre nego što bes preraste u nasilje

Kad dete viče, svađa se, tuče i vređa drugu decu, roditelj treba da
zna da takvo ponašanje vodi u nasilnost. Evo kako je stručni tim OŠ
„Karađorđe“ iz Beograda našao način da kroz radionice pomogne
roditeljima da se izbore sa agresijom njihovih mališana.
Od prošle godine svaka škola ima obavezu da oformi tim za zaštitu
dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Tim sastavljen od
stručnih saradnika, nastavnika i roditelja OŠ „Karađorđe“ u Beogradu,
kao deo akcije čiji je cilj da suzbije sve prisutniji problem dečjeg
nasilja, organizovao je radionice koje na konstruktivan način pomažu
roditeljima da izvedu svoje dete na pravi put. U sredu 7. oktobra u 18
časova, oni će u prostorijama škole (Jove Ilića 2, Voždovac)
predstaviti svoj prošlogodišnji rad i najaviti novi ciklus radionica
koji će početi u novembru. Radionice će ovog puta voditi roditelji koji
su već prošli program, a u njima mogu učestvovati svi oni koji žele da
stvore bezbednu i podsticajnu sredinu za svoje dete u kojoj neće biti
nasilja, agresije ili besa.
− U situacijama kada je dete nasilno roditelji su ponekad zbunjeni,
uznemireni, pa i nesigurni u to šta treba preduzeti. Zato je važno da
se nasilna situaciju iskoristi kao podsticaj za rad i razgovor sa
detetom, kako bi ono shvatilo da je takvo ponašanje neprihvatljivo –
savetuje pedagog Marija Momić, koja ukazuje roditeljima na to koliko je
važno da na vreme prepoznaju znakove koji pokazuju predispoziciju
deteta da bude nasilno i daje savete kako se u takvim situacijama treba
postaviti.

Dete ima poteškoća u saosećanju sa drugim


Kad primetite da vaše dete ne saoseća sa detetom koje je palo ili se
povredilo, na primer, kad ne pokazuje saosećanje, treba da sa njim
pokrenete razgovor o tome. Priča treba da ga podstakne da razmisli o
ličnim osećanjima, pa je najbolje da počnete: „Zamisli da si ti pao,
kako bi se osećao, da li bi te bolelo…“. Detetu ne možete pomoći samo
jednim razgovorom, već treba da ga podstičete da razmišlja o svojim
emocijama kad god se za to ukaže prilika. Često ga pitajte šta oseća
povodom nečega, kako bi naučilo da prepozna različite emocije.

Često pokazuju i neprijateljstvo prema osobama iz svoje okoline


To nije tako lako da se primeti kod deteta mlađeg uzrasta, ali je u
pubertetu mnogo vidljivije. Treba da analizirate situacije u kojima se
dete tako ponaša, a onda i da razgovarate sa njim o uzrocima
neprijateljstva, o onome šta mu smeta. Najčešće to bude generalno
negativan stav, pa dete tada treba usmeriti da pronalazi pozitivno u
neprijatnim situacijama.


Hvališe se uspehom, a neuspeh ga deprimira


Deca koja se preterano diče uspehom, a loše reaguju na bilo kakav
neuspeh obično se porede sa drugima, a to može da iam veze i sa
roditeljskim ambicijama. Takva deca nisu svesna sopstvenih postignuća,
pa ih treba usmeriti na to da prate svoj uspeh i da prepoznaju lični
napredak. Kad popravi ocenu sa trojke na četvorku, to je uspeh, bez
obzira na to što nije nije dobilo peticu.


Ima izraženu potrebu za kontrolisanjem drugih


Takva deca imaju potrebu da nameću svoj stav deci u odeljenju, a
obično im ne dozvoljavaju ni da se javljaju da odgovore na neko pitanje
nastavnika. Uvek su oni ti koji treba da imaju prioritet. Kad dete ne
želi da uzme u obzir tuđe mišljenje, roditelj treba da se pozove na
pravila koje će dete poštovati. U suprotnom i on gubi autoritet. Detetu
treba objasniti da treba kao i sva deca da podigne dva prsta i da
sačeka da ga nastavnik prozove.