Drugi nazivi: ac, majdonos, petrusin, perùun, petrusimul, petrusim, zelen. Latinski naziv: petroselinum hortense .
Opis biljke: peršun je dvogodiùnja biljka s belim, tankim i repastim korenom. Stabljika je gola, malo ûljebasta i uglasta. Listovi su razlicitog oblika. . Cvetni vencic je ûuckasto-zelene boje. Persun nema visoko-kaloricnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, sto ga svrstava u red visokokvakitetnih namernica i lekovitih sredstava. Posle šipka i borovnice, u peršunovom
listu ima najvise vitamina C: u 100 grama ima cak 170 miligrama
vitamina. Bogat je jos provitaminom A, vitaminima grupe B, cak
i tako redak vitamin B12 ( koji je znacajan za stvaranje crvenih
krvnih zrnaca). Nista manje nije impresivno ni bogatstvo persuna
mineralnim sastojcima. Samo u 100 grama persunovog lista ima oko
1 630 miligrama minerala, od cega polovinu zauzima visokovredan
kalijum. Tome treba dodati i znacajno prisustvo gvozdja, kalcijuma,
mangana, magnezijuma, bakra...Lisce persuna valja uzimati u svezem stanju, jer jedino tako zadrzava svoja bitna svojstva. Ne valja ga susiti niti konzervirati: moze se, medjutim, zamrznuti. Moze se i zimi uzgajati bez narocitih teskoca, u sanducicima na terasi
ili u sobi. Persunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstice izlucivanje stetnih materija iz organizma, a povoljno utice na cirkulaciju i uopste srčane smetnje. .
Stanište: uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: u prolece i jesen kopa se koren. Seme se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a cela biljka kad je u cvatu.
Lekovito delovanje: peršun se ubraja u lekovito bilje ùto sprecava nadimanje, umiruje grceve i deluje protiv vrenja u crevima. Vec male kolicine perùuna mogu izazvati probavne procese, odvojiti vodenom boleùcu izazvane nakupine vode u nogama, osrcju te prsnoj i trbuùnoj ùupljini. Lagano pospeùuje menstruaciju. Ubraja se u biljke koje otvaraju. Ne sme se upotrebljavati kod upalnih procesa u bubrezima.
Izvor:(Herbateka)