Kamen u žuči je nasledan

Kamen u žuči je nasledan

Iako ima samo osam centimetara, žučna kesa može da nam pričini
ogromne probleme. Pri tom nam ovaj organ uopšte nije potreban - i bez
njega bismo mogli da živimo i da budemo zdravi. Nemački stručnjak, dr
Bernt Birkner, objašnjava kako dolazi do kolika komplikacija i koje su
najnovije metode lečenja.



Većina ljudi koja ima kamen u žuči i ne zna da ga ima jer ne oseća
simptome. Uprkos tome, ti kamenčići u određenom trenutku mogu da
prouzrokuju bol. S takvim problemom se najčešće suočavaju žene, zato
što ženski hormoni estrogeni pogoduju stvaranju kamena u žuči. Zbog
toga svaka trudnoća, tokom koje se hormoni pojačano luče, nosi određene
rizike, a isto se odnosi i na pilulu protiv začeća. Međutim, postoje i
drugi faktori rizika. Ako su vam, na primer, roditelji ili baba ili
deda imali kamenje u žuči, postoje veći izgledi da i sami obolite.
Vitki ljudi tu nisu izuzetak. U načelu, glavnim faktorima rizika se
smatraju prekomerna težina i visok holesterol. Ako često jedete masno,
„terate“ jetru da stalno proizvodi žuč neophodnu za sagorevanje te
masti - i to više od uobičajene količine od jednog litra dnevno.



Simptomi

Uglavnom napadi bola, tzv. kolike koji se u većini slučajeva
javljaju posle obilnog obroka. Za vreme jela žučna kesa se prazni, ali
ako joj, recimo, neki kamenčić zatvori prolaz, to može da izazove
snažne kontrakcije ovog organa. Pacijent u desnom delu gornjeg stomaka
oseća jak bol i ima grčeve koji zahvataju leđa i rameni deo. Bol
popušta kada kamen pod pritiskom kroz žučni kanal dospe u
dvanaestopalačno crevo. Ako bol ne prestane ili se javlja uvek iznova,
neophodno je potražiti pomoć lekara.



Lečenje

Nakon što se ultrazvukom potvrdi dijagnoza, uglavnom se
primenjuje standardna metoda lečenja kamena u žuči. Reč je o
laparoskopskom uklanjanju žučne kese u opštoj anesteziji, preko cevčica
koje se ubacuju kroz male rezove u trbušnoj duplji. Mali ili mekši
kamenčići mogu da se razbiju u samom telu, pod dejstvom spoljašnjih
udarnih talasa. Ti talasi prodiru u unutrašnjost tela bez oštećenja
tkiva i organa i dovode do razbijanja i usitnjavanja kamena, koji se
zatim spontano izbacuje iz organizma. Problem je u tome što ovu metodu
treba više puta ponavljati jer kamen zapravo ukazuje na poremećaj u
sastavu žuči i simptomi mogu uvek ponovo da se jave. Postoje i lekovi
koji razlažu kamenje u žuči, ali i oni moraju da se uzimaju godinama.


Posle operacije

Ukoliko se žuč jednom izvadi, tegoba više nema. Ali da li ceo
organ može da se izvadi bez negativnih posledica? Žuč se luči u jetri i
njena proizvodnja može da se prilagodi našim današnjim potrebama.
Čuvanje žuči u žučnoj kesi imalo je smisla samo u preistorijsko doba,
kada naši preci nisu redovno jeli i kada je tečnost iz žučne kese
služila za varenje retkih, ali obilnih obroka.



Nervoza i kamen

Kada se iznerviraju ili naljute, ljudi imaju običaj da kažu da
im je proradila žuč. Ima li istine u tome? Kada se naljutimo, to
izaziva uzbunu u centralnom nervnom sistemu. Ovaj nadražaj se prenosi
na enterički nervni sistem, koji inerviše gastrointestinalni trakt,
pankreas i žučnu kesu. Žučna kesa se grči i izlučuje sadržaj u creva.
To može biti vrlo neprijatno jer nema hrane koja bi vezala tečnost koja
sadrži kiselinu. Tada su mogući bolovi u želucu.






Komplikacije

Postoje tri ozbiljne komplikacije koje mogu da se jave kao
posledica kamena u žuči: upala žučne kese, rak žučne kese i upala
pankreasa. Karcinom je, na sreću, vrlo redak. Ako usled iritacije
kamenčićima dođe do upale zida žučne kese, javljaju se bolovi i visoka
temperatura. Antibiotici ne mogu mnogo da pomognu i tada žučna kesa
mora hitno da se odstrani. Do upale gušterače ili pankreasa dolazi kada
kamen zapuši izvodni kanal pankreasa, pa se u njemu skuplja sok koji
sadrži fermente za varenje masti, ugljenih hidrata i proteina u želucu.
Ukoliko se ova tečnost skuplja u gušterači, umesto da otekne u creva,
gušterača „sama sebe vari“, to jest uništava sama sebe. U tom slučaju
treba što pre osloboditi izvodni kanal.