Med

Autor: dr Aleksandar Marković


Apiterapija je deo holističke medicine i podrazumeva upotrebu meda i ostalih
pčelinjih proizvoda u prevenciji i lečenju bolesti. Reč apiterapija potiče od reči api - što na latinskom znači pčela, pre svega se misli na pčelu

Apis Mellifera
terapija je francuskog porekla i označava način postupka sa ljudima ili životinjama obolelih od različitih bolesti.
U pčelinje proizvode se ubrajaju:
Med
propolis,
matična mleč, pelud ili
cvetni prah,
pčelinji otrov i vosak.
Sveži, organski pčelinji proizvodi obično imaju bolje efekte od
industrijski obrađenih; pregrevanje, prekomerne filtracije i rafinacije
su štetne.
Sirovi, nerazblaženi med je najstariji prirodni
zaslađivač, koji još i pomaže sticanju pravog, blistavog zdravlja.
Hiljadama godina pre pronalaska belog šećera, ljudi su koristili med da
poboljšaju ishranu i održavaju telo. Med je, danas, uglavnom višestruko tretiran, termički i hemijski obrađen, što ga čini beživotnim i lišava ga svih blagodeti.

Med sadrži: različite šećere, esencijalne aminokiseline, voćne kiseline, enzime, prirodne „antibiotike“ - fitonicide, vitamine i minerale,
antioksidanse. Prekomerno zagrevanje uništava dragocene enzime,
vitamine i minerale, kao i posebne fitonutriente koji med čine
izuzetnom namirnicom.

Med kao (pomoćno) lekovito sredstvo

U svim narodnim medicinama na svim krajevima sveta postoje brojni recepti sa više ili manje meda. Njegova je lekovitost odavno poznata. U narodnoj medicini, med se koristio za jačanje organizma, pre svega dece i starijih. I naučnici mu pripisuju antibakterijska, antiseptička i antioksidaciona svojstva.
Med je izuzetno koristan za zdravlje, on jača funkciju rada srca i
krvotoka. Osim već istraženih lekovitih svojstava u lečenju mnogih
bolesti, med se najčešće koristi kod povišene telesne temperature,
prehlada, poremećaja sna, upala desni i polenske kijavice, astme,
bronhitisa, opekotina, bolova u želucu, anoreksije, hemoroida,
ulceracija.

Danas apiterapija ne označava samo jednostavnu terapeutsku metodu,
već i različite načine primene pčela i pčelinjih proizvoda u medicini.
Najznačajniji svetski apiterapeutski centri su u Rumuniji (Bukurešt),
Kubi (Havana), Rusiji, Kini i Japanu.

Apiterapeuti
smatraju da je najbolji način da se podigne opšti zdravstveni status to
da se pčelinji otrov i drugi pčelinji proizvodi proglase lekom ili
pomoćnim lekovitim sredstvom i da se na taj način legalizuje njihova
primena. Uvođenjem tih metoda lečenja u zdravstvene ustanove, uz
statističko i naučno praćenje, brzo bi se dokazali efekti pčelinjih
proizvoda, a naročito pčelinjeg otrova.

Apis je homeopatski lek koji se pravi od otrova iz
pčelinje žaoke.

Apis je dobar za vitalne ljude koji puno i skoncentrisano rade, često
sa socijalnim poslovima. Ovi ljudi rado rade, a kretanje poboljšava
njihove tegobe. Ukoliko je njihova porodica ugrožena, ovi inače mirni
ljudi, reaguju sa agresijom, nervozom i ljubomorom. Često im ispadaju
stvari iz ruku.

Karakteristike ovih osoba su konstantna
razdražljivost i
pobuđenost, veoma su vredni -
stalno nešto rade, žuri im se, vitalni su, često ljubomorni, ali nekada
im stvari neočekivano ispadaju iz ruku ili urade baš ono što nisu
hteli, i slično.

Apis se primenjuje kod akutnih napada i stanja koja se razvijaju brzo -
bolovi probijaju, peku i smanjuju se nakon što se koriste hladne
obloge. Zbog toga je Apis mellifica dobar kod alergičnih reakcija:
nakon uboda insekata, nakon vakcinacije ili uzimanja leka.

Tipični simptomi kod problema sa bubrezima i bešikom su: bolovi,
pečenje za vreme mokrenja, urin je taman, nema ga puno, članci i kapci
su otečeni.

Karakteristično za ove osobe je da nisu žedni, da ne podnose vrućinu i da im prijaju hladne obloge. Ako osoba često sanja
pčele, posebno da je progone
ili da je izložena suncu, da joj je vrućina, može biti da je Apis lek
izbora za nju. Ipak, trebalo bi ga uzeti samo ako postoje i ostale
psihološke karakteristike kao što su naglašena agresivnost prema bilo kome ko bi mogao da ugrozi članove porodice,
ljubomora i
borbenost.

Apis mellifica jedan od lekova koji se između ostalog daje protiv uboda
pčele. Takođe, ove osobe mogu patiti od upale grla, otoka zglobova,
herpesa, kožnih erupcija, straha, žalosti, mentalnog šoka i brojnih
drugih simtpoma. Koristi se kod alergija, upala sluznice ili zglobova,
kod edema, angina. Pomaže i kod upala materice, jajnika, cisti na
jajnicima.

Med i pčelinji proizvodi

Autor: dr Milan Kostić


Med predstavlja prirodno bogatstvo hranjivih materija koje su od
značaja za ljudski organizam. Zbog toga je izvanredna životna
namirnica, neophodna u svakodnevnoj ljudskoj ishrani.
Kristalizacija je prirodna osobina meda
po kojoj se pravi med razlikuje od falsifikovanog. Sklonost prema
kristalizaciji zavisi od odnosa groždjanog i voćnog šećera u medu,
temperature i vlage.
Svaki kristalisan med se može vratiti u tečno
stanje grejanjem. To se može izvršiti uranjanajem posude sa medom u sud
sa toplom vodom, pri čemu temperatura vode ne sme da prelazi 55
stepeni, jer tada med gubi vitamine.
Prirodni med curi u vidu tanke
neprekidne niti. Okretanjem zatvorene tegle sa medom, formira se
vazdušna lopta koja ukazuje da je med prirodan.
Dobre efekte pokazao je u lečenju
mnogih bolesti kod kojih je njegova delotvornost uslovljena pravilnom
primenom: – Med se duže vreme drži u ustima, dok se ne otopi, jer
lekovite materije pri dodiru sa jezičnim žlezdama brzo i ne promenjeno
prodiru u krv te se na taj način raznose po celom telu. – U slučaju
zatvora, med se uzima rastvoren u hladnoj vodi. – Med rastvoren u
toploj vodi zatvara stolicu. – Kod povećanja želudačnih kiselina med se
uzima 1 do 2 sata pre jela. – Protiv nazeba, uzima se jedna kasika
lipovog meda rastvorenog u šolji toplog mleka, ujutru i uveče. – Med sa
čajem od šipka, efikasan je kod oboljenja bubrega i mokraćnih kanala. –
Kod srčanih tegoba preporučuje se 1 kašika livadskog meda rastvorenog u
čaši vode i soku od jednog limuna. – Bagremov med sa čajem od kamilice
preporučuje se kod nesanice, vrtoglavice i klimaterističnih smetnji. –
Obolelim od tzv. šećerne bolesti ne preporučuje se upotreba meda!

Propolis kapi

Propolis kao prirodni antibiotik
nalazi široku primenu u zaštiti i lečenju od infekcija, lečenju rana i
ekcema, kožnih oboljenja, opekotina, upale bronhija, te jačanju
odbrambenih sposobnosti organizma. U lečenju disajnih organa , 15 do 20
kapi tinkture staviti u mleko ili čaj od kamilice i piti 3x dnevno pre
jela. Kapi se mogu staviti i na kocku šećera ili na kašičicu meda (broj
kapi se takodje kreće od 15 do 20). Deca uzimaju do 5 kapi. Za
inhalaciju 20 kapi tinkture se stavi u 2 dcl vruće vode ili čaja od
kamilice te se potom udiše para.
Med sa cvetnim prahom (polen)
Preporučuje se kod hronične upale
jetre, čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, oboljenja prostate,
arteriskreloze, depresije, malokrvonsti, za opštu otpornost organizma.
Naročito se preporučuje osobama koje su u velikim količinama uzimale
antibiotike. Ova mešavina se uzima 3x dnevno po jedna kašičica pre
jela.

Med, polen i pšenične klice
Preporučuje se kod hroničnih crevnih oboljenja, stomačnih oboljenja, te kao regulator probave.

Med i matična mleč
Pored mnogobrojnih sastojaka sadržanih
u medu, matična mlec je bogata belančevinama, aminokiselinama, vitamina
A, B, C te čini smešu od vitalnog značaja za ljudski organizam. Veoma
efikasnom se pokazala u slučaju: – slabosti, iznurenosti, senilnosti, –
poremećene ishrane – srčanih oboljenja, poboljšava cirkulaciju –
nesanice, psihičkih smetnji, neuroza, prevremenog starenja – ubrzava
regeneraciju izgubljene energije kod fizičkih i umnih napora, te
održava opčtu vitlanost organizma. Uzima se 3x dnevno pre jela.

UPOZORENJE: Pri konzumaciji mleča isključivo koristiti plastične ili
drvene kašike jer treba strogo izbegavati da mešavina dodje u kontakt
sa metlanim predmetima.