Kopitnjak
Višegodišnja zeljasta biljka sa puzećim člankovitim rizomom. Rizom
intenzivno miriše na biber. Stabljika vrlo kratka, sa tri do pet
listova. Listovi na dugačkim lisnim drškama sa bubrežastom ili srcastom
liskom. Lice liske je sjajno, tamnozeleno, naličje znatno svetlije i
pri osnovi prljavoljubičasto. Cvetovi su pojedinačni, nalaze se u
stelji ispod listova,
zvonastog su oblika, sa 3-4 ušiljena režnja, spolja su smeđezelenkasti,
iznutra mrkocrveni. Prašnika ima 12, a tučak je sa kratkim debelim
stubićem i šestorežnjevitim žigom. Plod je čaura obrasla dlakama. Cveta
od maja do jula.
Gde se može naći: Raste na vlažnim zasenčenim mestima u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama, uvek na vrlo humusnom zemljištu.
Sakuplja se: rizom (Rhizoma asari).
Metod sakupljanja i obrada: Preko leta bere se cela
biljka i suši u hladu. 80% populacije biljaka ostavlja se netaknuto.
Osušen materijal se pakuje u vreće bez nabijanja. Kopitnjak je zaštićen
Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na
osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine.
Primena: Koren i listovi kopitnjaka se danas retko
koriste, najčešće kao sredstvo koje potpomaže iskašljavanje. Može
dovesti do povraćanja, pa i do ozbiljnijih simptoma trovanja. U nekim
našim krajevima koren kopitnjaka stavljaju u mleko, pa sir ima
specifičan ukus i miris.
(Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine")
Calendar
