Testament patrijarha Pavla
Sat i budilnik zaveštao sinovcu Autor: Željka Jevtić | Foto:D. Antonić
| 17.11.2009. - 08:00
Patrijarh
Pavle ostavio je testament koji je otvoren preksinoć. Testament, kako
za „Blic” kažu u Patrijaršiji, „odiše skromnošću, baš kao što je to bio
i patrijarh”. Njegova svetost je svoju zaostavštinu namenio Srpskoj
pravoslavnoj crkvi i najbližoj porodici, deci svog brata Dušana.
Sinovcu Gojku Stojčeviću i njegovoj sestri Nadi patrijarh je ostavio
lični sat i budilnik.
U testamentu je patrijarh napisao i da želi da bude sahranjen u
manastiru Rakovica, a želja mu je bila i da opelo bude u hramu Svetog
Save.
Patrijarhov testament za sada se drži u tajnosti, ali kako kaže „Blicov” dobro upućeni sagovornik, on nije dugačak.
- Reč je o materijalnim stvarima, a patrijarh ih gotovo nije imao.
On sebi ništa nije kupovao. A kako su svi znali za njegovu skromnost,
ne može se reći da je dobijao puno skupih poklona. Najveća patrijarhova
vrednost bila je njegova duhovnost, a materijalna strana je baš kao i
on, skromna - ističe naš sagovornik.
Patrijarh je imao svoje knjige, ikone u keliji. Iako je imao lične knjige, nije pravio biblioteku.
- On i ako bi nešto dobio, on je to odmah unosio u patrijaršijsku
biblioteku. Tako da i ono što je ostavio, on je već Crkvi dao - dodaje
naš izvor.
„Blic” je juče pokušao da stupi u kontakt sa patrijarhovim
potomcima - sinovcem Gojkom i sinovicom Nadom. U selu Kućanci, odakle
je patrijarh, u kući Stojčevića niko se nije javljao na telefon.
Saznajemo u selu da Gojko živi u Nemačkoj. Snaja patrijarhova, Milena
Stojčević je u staračkom domu… U Beogradu živi unuka njegovog rođenog
brata Dušana, Snežana Milković. Ona je rasla u kući bake Agice,
patrijarhove sestre od tetke. U tu kuću patrijarh je dolazio.
- Moje slike iz detinjstva vezane su za patrijarha. Toliko toga ima da
je teško odvojiti neki događaj. Moja sreća je u tome što imam uspomene,
što sam mogla da odrastam uz njega. Da dobijem savet - priča Snežana
Milković za „Blic”.
Ona pamti ranije susrete za Božić. Patrijarh bi, kada je imao vremena,
dolazio oko 11 sati, a odlazio predveče. A saveti patrijarhovi su, kaže
Snežana, uvek bili kroz priče, pouke, žitija svetih.
- Nikada nikome nije govorio šta bi trebalo da radi. Nikada nikome
nije sudio. Ako bi i bila neka kritika, onda je to rečeno kao anegdota
i uz osmeh. Ako se nešto tužno nekome dogodilo, i on bi bio tužan ceo
dan. Pogađala ga je tuđa nevolja - priča Snežana.
Priseća se kako je patrijarhovo svakodnevno ponašanje bila pouka.
- Moja majka pokojna bila je u bolnici. Nisu nas pustili jer smo
došli ranije, a poseta počinje u dva sata. Mi se mislimo da li da
odemo, i kažemo: Pa znate ko je sa nama da ne čekamo, a patrijarh nas
zaustavi. „Ne, ne. Kako ćemo poštovati velike stvari ako ne poštujemo
male”, rekao nam je. I strpljivo je čekao dva sata da odemo u posetu -
priseća se Snežana.
Pitamo je šta bi posebno izdvojila, a ona odmah odgovara: „Sve je bilo posebno sa njim”.
Kada je reč o onome što je patrijarh ostavio iza sebe, može se slobodno reći da je najviše ostavio svom narodu.
„Budimo ljudi…” „Da Bog pomogne nama i neprijateljima našim…” „... Kad
jednog dana izađemo pred pretke, da se ne postidimo njih, niti da se
oni ne postide nas...” Ovo su poruke koje je Njegova svetost patrijarh
srpski gospodin Pavle najčešće izgovarao. Te misli jevanđeljske, u duhu
mira i pomirenja. Tako je i živeo. Smiren u delima, skroman. Upravo to
je želeo i narodu da prenese. Oni koji su sa njim provodili vreme kažu
da je znao, da ako nekoga želiš da podučiš vrlini, o njoj ne možeš
govoriti već je živeti.
Tako je narod u njemu osetio čoveka koji ne priča mnogo, ali i da
njegove reči nisu iz „svetskih knjiga” već jednostavne i iz iskustva.
Iako poglavar Crkve, nikada nije poistovećivao svoj čin sa ličnošću.
Njegove odežde su bile kao u običnog monaha iako je nosio najviši
arhijerejski čin.
Srpska crkva je imala za poglavara čoveka za koga su predstavnici
drugih crkava navodili da je jedinstven. On je jedini poglavar neke
crkve u novijoj istoriji kome nijedan drugi patrijarh nije uputio ni
najmanju reč kritike. „Vi Srbi imate sveca za patrijarha”, govorili su.
Patrijarh je autor nekoliko izdanja: „Trebnika”, „Molitvenika”,
„Dopolniteljnog trebnika”, „Velikog tipika” i drugih bogoslužbenih
knjiga u izdanju Sinoda. Napisao je i „Pitanja i odgovori čtecu pred
preoizvodstvom”, „Molitve i molbe”. Od kada je srpski patrijarh,
obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na
Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. godine Duhovna akademija Svetog
Vasilija Ostroškog u Foči i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. godine, kao
odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Osnovana je i Informativna
služba Srpske pravoslavne crkve. Godine 2002. nastava veronauke je
vraćena u škole, kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog
univerziteta iz koga su ga komunističke vlasti izbacile 1952. godine.
Calendar
