Mihailo Vukoičić, praunuk patrijarha
Kao da mi je neko pomagao da nosim dedin krst Autor: Ž. Jevtić | Foto:A.Ilić
| 20.11.2009. - 07:45
Plašio
sam se da neću biti dostojan. Razmišljao da možda ima neko ko je to
mnogo više zaslužio… Ali velika je to, neizmerna čast. Čast da nosim
krst Njegove svetosti patrijarha Pavla, mog deda pope. I koračao sam.
Dugačak put… I nije mi bilo teško. Imao sam osećaj kao da mi neko
pomaže i da krst nije težak. Ali baš sve vreme imao sam utisak da mi
neko pomaže da nosim krst - priča za „Blic” najstariji praunuk
patrijarha Pavla Mihailo Vukoičić, koji je juče nosio nadgrobni krst od
Saborne crkve do hrama Svetog Save. Mihailo je sin Snežane Milković. Ona je unuka patrijarhovog rođenog
brata Dušana. Danas, oni su sa sestrićem Gojkom Stojčevićem i
sestričinom Nadom najbliža porodica počivšeg patrijarha srpskog.
Mihailo ima 29 godina, profesor je klavira u školi „Mokranjac”.
- Meni je majka dan pred sahranu saopštila da ću nositi krst…
Razmišljao sam… šta, kako... O svemu. Razmišljao sam i šta da obučem,
da li odelo? Ali, ja mog deda popu vrlo dobro poznajem i negde sam
intimno osetio da bi on meni predložio da budem jednostavan - kaže
Mihailo.
A onda odgovornost kada mu je u rukama u Sabornoj crkvi bio krst.
- Uzeo sam krst, krenuo. Nisam gledao ljude okolo. Nisam želeo da imam
kontakt čak ni očima, jer nisam želeo da me išta omete. Tek sada na
vestima vidim koliko je dostojanstvenih ljudi bilo i ispratilo
patrijarha - dodaje.
A onda jednočasovna litija centralnim beogradskim ulicama.
- I u trenutku dok sam koračao, pomislio sam, eto, prošli su Sveti
Vrači. Da je dobro što je lepo vreme. Lepo, kao neki prolećni dan, a
pomalo melanholično… Nijednog trenutka krst mi nije bio težak - ističe
Mihailo.
Onda sam dodaje: „On je zaista bio poseban čovek”.
- Ne bih hteo da uvredim nikoga, nijednog crkvenog
velikodostojnika, ali patrijarh, moj deda popa, imao je savršen spoj
skromnosti i strogosti, a koja nije bila neko nametanje ili prekor. I
kada bi dao neki predlog, to bi bilo koncizno, strogo, ali nekako
mekano spolja. Nikada dvosmisleno. A to je umeće.
Mihailo ima darove koje je dobijao od patrijarha srpskog.
- Ništa glamurozno. Potpuno kao on... Krstić iz Jerusalima sa Hristovog
groba, minijaturice ikone, flašice sa osvećenom vodom. To bi donosio.
Meni to mnogo više znači nego „roleks” - ističe Mihailo.
Dodaje da, iako je patrijarh bio smeran i skroman, „mogu da kažem da je bio i moderan”.
- Za stolom kada smo imali porodična okupljanja nijedna tema nije
bila strana za njega. Njemu ništa nije bio tabu. On bi potpuno otvoreno
pričao o svemu, kao o najnormalnijim pojavama u društvu. On je bio u
korak sa vremenom, zaista. Pred moj odlazak na magisterijum u
Švajcarsku dobio sam od patrijarha na dar mobilni telefon - priča
Mihailo.
Ima li nešto što je patrijarh u njemu promenio, pitamo.
- Nije ništa promenio. Više se može reći da je još u vreme dok je bio
episkop raško-prizrenski, a ja mali, on u mene ugradio. Deo moje
ličnosti, da tako neskromno kažem, izgrađen je uzrastanjem uz takvog
čoveka.
Calendar
