Moja prica.

Evo da napisem i ja moju tuznu pricu. Bio sam u vezi sa jednom devojkom koja mi nije bas puno znacila, bilo smo zajedno meseca dana, pokusavao sam da je zavolim ali nisam uspeo. Pokusavao sam da to ne pokazem, govorio sam joj da je volim. Ali nije bilo to, ono pravo. Doslo je vreme da krenemo u skolu, 1. septembar, upao sam u Gimnaziju Matematicki Smer. Razred je bio sasvim ok, prvo sam spazio devojku, koja je imala neobicnu friziru, veoma kovrdzavu, licila je na Slasha iz grupe Guns and Roses zvala se Tijana. Sve je tako pocelo, upoznali smo se. Jedno vece zvao sam je da dodje do Zorro-a (kafic u koji sam izlazio). Dosla je sa par drugarica, jedna od drugarica bila je ona ista sa kojom je visila ceo dan u skoli, Ana! Zaljubio sam se na prvi pogled, nisam mogao da verujem sta mi se desava, pokusavao sam da ne pokazem to ali nije mi islo od ruke. To je primetila i moja tadasnja devojka, cutala je neko vreme, dok nije doslo vreme da raskine, bilo je to preko poruke. U trenutku kada mi je napisala poruku, na vrata usla je i Ana. Bio je to najlepsi trenutak koji sam tada mogao zamisliti. Pricali smo tu, zezali se, bila je tako lepa, ja nisam skidao pogled sa nje. Doslo je i vreme kada je ona trebala ici kuci, ponudio sam se da je otpratim, pricali smo i setali, uzivao sam u njenom glasu, kao da sam bio u snovima nekim, nisam mogao da verujem u sve to. Stigli smo do coske gde je trebala sacekati mamu, pokusao sam da je poljubim, i uspeo sam, nije me odbila. Bio je to tako divan poljubac, uvek cu ga pamtiti. U trenutku kada sam je poljubio stigla je i njena mama, saznala je za nas. Sledecg dana bio je rodjendan moje majke, rekao sam joj za Anu, i ona mi je rekla da je pozovem, drugi dan nase veze, a vec mi je upoznala celu familiju. Imala je tremu, ali prosli smo kroz sve to. I tako tekli su dani, svaki dan smo skoro ceo dan bili zajedno, svako vece jedno kod drugog ili kada nas nesto spreci, onda zovemo jedno drugog, pricamo. Njena mama, tako divna zena, jeste malo stroga, ali sve najbolje mislim o njoj. Samo da zna koliko sam joj zahvalan. Takodje i njena sestra, Jovana, ona je bila tvorac mog plana za mesec dana. Ajde sad da se vratim na pricu. Jedan dan bez nje, bio mi je kao godinu dana bez nje, kao da sam pocinjao da padam u depresiju. Za mesec dana nase veze, stedeo sam pare da joj kupim medveda, nije to bilo nista posebno, ali cisto da zna da mi znaci, i da sam se setio toga, kupio sam ga i osmislio plan sa Jovanom da mi napravi mesto u ormanu, i za mene i za medu. Sve je bilo tako idealno, dok me ona dva dana pre nasih mesec dana nije pozvala i pitala da se nadjemo. Znao sam da nesto nije u redu, mi se nikad nismo nalazili, uvek smo bilo jedno kod drugog. Nasli smo se, otisli do jedne klupe, seli, i popricali, sve se svelo na to da ona ne oseca prema meni ono sto je osecala ranije, shvatio sam da to znaci, samo jedno – Raskid. Plakao sam kao nikada do tada u mom zivotu, I sada ne mogu da se oporavim od raskida i dalje mislim na nju. Dan kada smo raskinuli, bio je Petak 13. Sledeceg dana, otisao sam do nje, usunjao se u kucu i probudio je. Bila je sokirana, ostavio sam joj medveda, poljubio je, zagrlio je, ispratio njenu seku na breg, slusao njenu mamu kako prica o zavesama koje je kupila, i najzad, otisao sam kuci. I dalje ja je volim, i sve bih uradio da mi se vrati, ne znam stvarno gde sam pogresio. Znam da ni jedan stih, ni jedno delo, nista sto uradim, nece je vratiti, ali ipak, ja se nadam svemu tome, sanjam o tome. Stvarno mi je tesko bez nje. Pokusavam da je zaboravim, ali gde god da pogledam vidim samo NJU.
Ana volim te i nadam se da ces jednog dana shvatiti koliko te volim, zivot bih dao za tebe. Verovatno sam i ja gresio, niko nije savrsen. Ne kajem se ni zbog cega, da se vratim u proslost, isto bih postupio, uzivao bih u nasim trenutcima, jos jedanput.

Plavuso, nedostaju mi nasi free hugovi! I naravno medena srca, nikad vise necu moci da ih jedem, bar ne bez tebe..

P.S. Proslo je dosta vremena od naseg raskida, toliko sam govorio sebi da sam je preboleo, da ja sada stvarno mislim da jesam, iako to mozda nije tacno. Ali da ne zalazim u tu pricu.
Neka ovo ipak ostane jedna tuzna pricica, za one koji vole da ih citaju!

Hvala.

Tvoja licna prica???Tuzna je...ne posustaj na prvoj prepreci

Moja licna prica..
Hvala na savetu, ali da li cu te poslusati, to vec ne obecavam

Oprosti,samo prijateljski savet jedne emotivne vodolije-ne uzmi mi za zlo Pozzzzzzz.

veoma tuzno... lepo je znati da postoje muskarci koji nemaju problem da kazu da vole i da placu zbog devojke... nemoj da odustajes, kad tad ona ce shvatiti...

Pa hvala ti. Ali ne verujem da ce ona shvatiti

Hej...xD banshee sa fb, sad sam napravila ovo sranje xD ahahaha
samo da ti kazem da mi se prica jako svidja, i nadam se da cete se pomiriti kad tad, ako ne bude kasno... od <3 ti zelim...

Banshee (citat):

Hej...xD banshee sa fb, sad sam napravila ovo sranje xD ahahaha
samo da ti kazem da mi se prica jako svidja, i nadam se da cete se pomiriti kad tad, ako ne bude kasno... od <3 ti zelim...

Ćaooo Banshee,.......???????? Kakvo sranje????

...Prica je bas iz dushe...pisana srcem... i kao takva predobra je...Nije lako pisati o osecanjima...i zato sta reci...sem svaka cast ... A inace znas kako kazu... NADA UMIRE POSLEDNJA!

dzina (citat):

...Prica je bas iz dushe...pisana srcem... i kao takva predobra je...Nije lako pisati o osecanjima...i zato sta reci...sem svaka cast ... A inace znas kako kazu... NADA UMIRE POSLEDNJA!

Hvala ti (:
Naravno, uvek ima nade, uvek se nesto moze uraditi.
Nije sve tako crno..