BOROVNICA ( vaccinium myrtillus )

Naslov komentara: BOROVNICA ( vaccinium myrtillus ) Wed Feb 25, 2009 7:19 pm

Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom. ,

Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih šuma.

Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i
suše se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu

Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, želucanih grceva, kašlja i šecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv šecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Caj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pecnici na 40 stepeni C.

Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokracnog mehura i mokracnih kanala.

Bobice jedemo sveže ili osušene i uložene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili mermeladu.
Sok je najbolji za grgljanje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, narocito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj nacin pomažu kod zatvora.
Borovnice uticu na vid i cuvaju ocnu mrežnicu. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leci želucani i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita.

Naučnici Univerziteta Lunda u Švedskoj tvrde da je borovnica mnogo korisnija nego što se to do sada smatralo, jer te plave bobice sadrže ne samo vitamine i antioksidanse, veh i vlakna koja sprečavaju mnoge upale, uključujući i nespecifični kolit.

BOROVNICA ( vaccinium myrtillus ) V160827p0

BOROVNICA ( vaccinium myrtillus ) V160827p0

Švedski istraživači su testirali više tipova dijeta koje preporučuju upotrebu ljuske borovnice, ražanih i ovsenih pahuljica sa probioticima ili bez njih.

Ovim eksperimentima je dokazano da se zaštitno dejstvo borovnice povećava ukoliko se koristi sa probioticima koji štite jetru.

Borovnica je bogata polifenolima, biljnim hemiklijama koji šire krvne sudove, povećavajući koncentraciju oksida azota u krvi.

U kombinaciji sa probioticima polifenoli smanjuju broj bakterija izazivača upala.

Uključivanjem borovnica u ishranu smanjuje se rizik od kardivaskularnih obolenja i dijabetesa, jer ovo bobičasto voće sprečava taloženje masnoća u predelu stomaka, smanjuje nivo holesterina i šećera u krvi.

Ovakve osobine, kako je predočeno, borovnicama daju fitohemikati, prirodni antioksidanti antociani, koji voću daju crvenu, purpurnu i tamno plavu boju.

Sem toga, nedavno je otkriveno da dnevna upotreba pola litre soka borovnice može da spreči slabljenje pamćenja.

Naučnici, naime, smatraju da taj sok pomaže da se povrate sećanja, čak i kada je memorija počela da slabi.