Divlji beli luk, sremuš, cremboš, medvedi luk samonikla je jestiva biljka. Narod ga opisuje kao mladeg brata belog luka. Cesto ga zovu „ubica otrova" Stari Rimljani su ga smatrali izuzetno lekovitim. Raste u rano prolece na vlažnom i humusnom zemljištu u listopadnim, cetinarskim i mešovitim šumama. Strucnjaci i travari upozoravaju - listovi divljeg luka su veoma slicni otrovnim listovima durdevka i mrazovca! Zato obratite pažnju! Sremuš raste pojedinacno dok su listovi mrazovca isprepleteni. Kod durdevka je donja strana listova sjajna i oni rastu po dva ili tri na jednoj kratkoj stabljici. Ukoliko niste potpuno sigurni da cete ubrati baš sremuš, bolje je da ga kupite na pijaci. Zbog glavnog sastojka alina, koji se rasecanjem ili zagrizanjem, pod uticajem kiseonika, pretvara u alicin, sremuš pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i pomaže da krvni sudovi ostanu mladi i elasticni. Takode, doprinosi da se krv ne lepi, vec da normalno protice kroz krvne sudove. Za normalnu cirkulaciju krvi dovoljno je pojesti samo jedan gram sremuša dnevno, dok vam za potpuno isto dejstvo treba tri cena belog luka. Bogat je etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šecerom, vitaminom C, karotenom, belancevinama, mastima, pa nije cudo što poseduje fenomenalan antiejdž efekat. Sremuš brzo cisti organizam od štetnih materija, pa cak može da spreci napade glavobolje, kao i da poboljša varenje. Deluje antibakterijski, a pomaže i kod hematoma i rana koje teško zarastaju.
Pomaže kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluca, pri cišcenju rana, želuca i creva... Odlican je za iskašljavanje i olakšava disanje. Ukoliko se osecate iscrpljeno i malaksalo, sremuš ce vam poboljšati cirkulaciju, regulisati krvni pritisak, pod uslovom da ga koristite u svežem obliku. Ako stvarno želite da osetite njegove zdravstvene efekte, treba ga svakodnevno jesti dve do tri nedelje. Možete ga koristiti kao dodatak salatama ili corbama, varivima, u namazima ili sosovima. S njim necete imati problem s neprijatnim zadahom, jer se karakteristican miris oseca samo dok se jede.
VREDI KO ZLATO
Cuveni travar i sveštenik Johan Kincle o ovoj korisnoj biljci je zapisao sledece: „Nijedna biljka na zemlji nije tako delotvorna za cišcenje želuca, creva, krvi, kao divlji luk. Vecito bolesni ljudi... bledunjavi, trebalo bi da cene divlji luk kao zlato. Mladi ljudi cvetali bi kao ruže i razvijali se kao jele na suncu..."
Špageti sa sremušom
Za porciju špageta potrebne su šaka kikirikija, šaka sitno seckanog sremuša i kašika maslinovog ulja. Sve sastojke ispasirajte u blenderu. Masu prelijte preko vrucih špageta. Odozgo naseckajte nekoliko kockica paradajza, dodajte malo svežeg ili suvog bosiljka ili nane.
Rolnice sa sirom
Kao odlicno predjelo možete napraviti rolnice od sremuša. U svaki listic sremuša stavite pola kašike sremskog sira i urolajte. Prija uz vruc domaci hleb.
Namaz od sremuša
Potrebno je oko 100 g lišca sremuša, 200 g zrelog sira, 50 ml kisele pavlake, dva tvrdo kuvana jajeta, so i biber po ukusu. Sve sastojke sjedinite blenderom, stavite u cinijice, poklopite i stavite u frižider do služenja.
Namaz od sremuša 2
Malu, sitno rendanu glavicu crnog luka, 250 g sira, 100 g svežih listova sremuša, kašicicu senfa i veliku kašiku pavlake dobro promešajte.
(Still)
Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk. Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.
Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!.
Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice. Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin).
Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva. Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.
TINKTURA:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre). Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem. Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci. Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce! Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska