Gotika ili gotska umetnost (u arhitekturi), odnosno gotski stil, je bio umetnički pravac, koji je sledio iza romanike posle 12. veka (u Francuskoj) do kraja 15. veka (u srednjoj i severnoj Evropi).
Najpre je upotrebljavan kao pogrdan izraz (nastao u Italiji), "gotika" je kao ogorčenje nad tuđim protiv- antičkim importom Gota, koji se odomaćio i koji se u prvom redu upotrebljavao za označavanje arhitekture i ornamentike gde se u prvom redu i najviše ova umetnost odrazila i gde je bila najvidljivija. Od 13.-tog veka gotika se raširila na sve discipline u umetnosti. Kolevka gotike je bila Francuska.
Gotska katedrala (Amijen)
Gotska arhitektura se razvila u prvoj polovini 12. veka do 16.-tog veka (u severnoj Evropi).
Karakteristika gotike je skeletna konstrukcija i vitkost formi koje je ona omogućila i koje se kreću prema vertikali- na gore. U svom razvijenom dobu primećujemo jako razrađene forme, komplikovane svodove koje su poduprte svežnjevima vitkih kamenih rebara i svežnjevima stupova. Mase se prenose na svežnjeve stupova šta omogućava stvaranje unutračnjeg prostora i ne postoje noseći zidovi kao u romanici.
Karakteristični znak za gotiku je bio izlomljeni luk koji je za razliku od kružnog luka koji se do tada upotrebljavao u romanici bio mnogo statičkiji odnosno statički pravilnije rešenje. Ovaj luk se upotrebljavao na prozorskim otvorima (biforama ili triforama), portalima i prilikom rešavanja svodova. U gotskom stilu su se gradili sakralni arhitektonski objekti, katedrale, profane zgrade, dvorci, mostovi i drugo.
Gotska katedrala je vrhunac razvoja hrišćanske bazilike. U suprotnosti sa konstrukcijom koja polazi od masivnih nosećih zidova tu se radi o konstrukciji čiji je osnovni elemenat stup koji sada ima konstruktivan zadatak. Važan elemenat koji je karakterističan za gotiku je prozorski otvor koji je dobijen u ovakovom pristupu ka konstrukciji i koji se bogato ukrašava bojenim staklom i naziva se vitraž gde se komadi stakla u boji spajaju olovom da bi se dobila slika i dobilo prožarivanje prostora u unutrašnjosti objekata. Enterijer i eksterijer se bogato ukrašavaju skulpturama u kojim se ljudska figura izvija i sve više dobija na realizmu. Forme od shematizma idu ka individualizmu.
Krov gotske katedrale (Milano)
Detalj ulaza (Notr Dam, Pariz)
Calendar
