KAKO I ZAŠTO SE STVARA EPIDEMIJA OD NEPOSTOJEĆIH VIRUSA?
Priredila: Ivona Živković
Nemac,
dr Stefan Lanka, jedan od malobrojnih virusologa koji je odlučio da ne
zatvara oči pred naučnim činjenicama, tvrdi da ukoliko bi virus (kao na
primer H5N1) koji izaziva bolest “ptičiji grip” zaista postojao, svaki
naučnik bi ga lako izolovao u običnoj laboratoriji iz tela mrtve ptice.
Ali, to se nikada nije dogodilo. Naprotiv,
ono što se koristi za utvrdjivanje prisutva virusa su indirektne metode koje ne dokazuju apsolutno ništa.Na
primer, ako bi se pokazalo postojanje antitela koja se kače za tobožnji
virus ( a virus se kači na ćeliju) i ako bi došlo do reakcija tela na
postojanje antitela, time bi se “dokazalo” postojanje virusa koji može
da izazove bolest. Ovde se očito radi o posrednom “dokazivanju”
pretpostavke da postoji virus.
Istina je , međutim, da
su ova antitela rastvorljivi krvni albumini koji imaju centralnu ulogu
u strukturnom integritetu ćelija koje su u rastu i deljenju i učestvuju
u zalečivanju rana.
Krvni albumini, takođe nazvani globulini, u
epruveti koja sadrži odgovarajuće koncentracije kiselina i baza
minerala i rastvarača, kombinovaće se proizvoljno sa drugim albuminima.
Tako
bilo koji uzorak krvnih albumina uzetih od
čoveka ili životinje kada prođe ovaj test može biti proizvoljno
pozitivan ili negativan. Izaći sa nekim određenim rezultatom
testiranja na ovaj način predstavlja čist kriminal u kome učestvuju
odabrani virusolozi spremni za manipulaciju, objašnjava dr Lanka.
“Takodje,
posredstvom tehnike biohemijskog umnožavanja nazvanog “lančana reakcija
polimeraza”, genske supstance (fragmenti DNK) virusa mogu biti umnožene
pa se to smatra “dokazom” za postajenje virusa. Ali, samo umnožavanje
genske supstance u laboratoriji nije nikakav dokaz da je taj virus
uzročnik bolesti”.
Suština je u tome što nigde ne postoji genska
supstanca virusa za koji je dokazano da je izazivač bolesti sa kojom bi
se mogli uporediti ovi veštački umnoženi fragmenti.
Drugo,
samo fragmenti genske supstance koji su već postojali i pre u tim
tečnostima se umnožavaju i oni su sada upotrebljeni za indirektno
“dokazivanje” postojanja tobožnjeg virusa koji izaziva bolest.
Hiljade
delova posrednog dokaza, ipak ne čine dokaz. Fotografija objekta nalik
letećem tanjiru ne znači i da on zaista postoji, da može da leti i da
su u njemu vanzemaljci, rezonuje dr Lanka.
“SUPER STRUČNJACI” I IZ ENGLESKE LABORATORIJETako
je više puta bilo navedeno u medijima da su vršena nekakva istraživanja
u jednoj engleskoj laboratoriji, ali ime te laboratorije se nikada ne
saopštava.
Dr Lanka smatra da je tu reč o referentnoj
veterinarskoj laboratoriji EU za ptičiji grip u Vejbridžu. Dr Lanka
kaže da je baš od njih zato više puta tražio dokaz o postojanju virusa
H5N1, ali da su mu samo jednom odgovorili pismom u kome su ga
obevestili da ne shvataju njegovo pitanje.
Lanka je isti dokaz tražio i od Svetske Zdravstvene Organizacije, ali odgovor nikada nije dobio.
Da podsetimo još jednom - virusi su suštinski
samo
delovi genetskog materijala u proteinskom omotaču. Oni se mogu
reprodukovati samo infekcijom (naseljavanjem i prodiranjem) u
odgovarajuće ćelije domaćina i prisvajajanjem hemijskog matarijala koji
tu nađu. Proteini koji čine jedan virus su karakteristični za
svaku vrstu virusa. Za razliku od obmotavanja i prenošenja genetskih
infomacija netaknutim, kompozicija proteina za dati virus rezultira
jednim specifičnim oblikom za fragment virusa. Ovoliko se uopšteno zna
o njima.
Manje
je poznato da postoje čestice (fragmenti) genskog materijala koji
izgledaju kao virusi, ali to nisu. Ovi fragmenti se tako nazivaju
fragmentima “nalik virusima”. Takvi fragmenti nisu retki i nalaze se
često u placentama, kao i u okruženju ćelijskih kultura u
laboratorijama.
“Ovi fragmenti su često “mutili vodu” kada su
u pitanju istraživanja u vezi AIDS-a jer su neki fragmenti upravo nalik
njima nazvani HIV
(navodni virus koji izaziva AIDS). Do danas niti jedan nije okarakterisan i nije pokazano da postoji kao entitet koji bi opravdao naziv virus”, kaže dr Lanka.
Zadržimo
se sada na ptičijem gripu i tehnikama “dokazivanja” priustva ovog
opasnog virusa. Sve one koji primenjuju ove tehnike Lanka naziva
pseudovirusolozima.
VIRUSOLOZI KAO ŠIBICARI?Tako,
ovi pseudovirusolozi smatraju da u zaštitnom omotaču virusa gripa
postoje albumini tipa hemaglutinina i albumini tipa enzima
nuraminidaza.
To su najrazličitije susptance u biohemiji za koje
se smatra da uzrokuju međusobno zgrudnjavanje korpuskula crvenih krvnih
ztnaca.
Slovo “H” u nazivu H5N1 (ili H1N1 u slučaju “svinjskog gripa”) označava hemaglutinin, dok “N” označi enzim neuraminidazu.
Zamišljeni model virusa H5N1. “Pseudoviruslozi su se tako složili da u zaštitnom omotaču virusa gripa
postoji navodno 15 različitih vrsta albumina koji imaju svojstva
hemaglutinina. Broj 5 ovde označava tip 5 od tobožnjeg albumina, čije
postojanje je takodje demonstrirano indirektno.
U nameri da “dokažu”
postojanje virusa gripa oni u laboratoriji crvena krvna zrnca pomešaju
sa uzorcima u kojima koji su, navodno, patološki virusi. Ukoliko se
crvena krvna zrnca zgrudvaju , onda se smatra da je uzrok tome
hemaglutinin u virusu gripa, iako virus gripa pre toga nikada nije bio
izolovan - a kamoli vidjen u takvom uzorku ili u samoj miksturi”.
Od
toga kako se zgrudnjavanje dogadja pseudoviruslozi onda zaključe,
precizno u maniru Oracla u stripu Asterix i Obeliks, koji tip
hemaglutinina je, navodno, pronadjen.
Da bi ovo definisali imaju
na raspolaganju mnoštvo procedura u testiranju. Ti testovi su
napravljeni tako da tip glutaminina za koji su naučnici unapred
pretpostavili da tu postoji, bude i označen kao prisutan”, objašnjava
dr Lanka.
Isto je učinjeno i sa neuraminidaze enzimom, za koji
se smatra da je sastavni deo zaštitnog omotača virusa gripa. Tu se
smatra da postoji 9 različitih tipova .
Analogno “viralnom”
hemaglutininu postoji mnoštvo pokvarenih test procedura koje
“demonstriraju” rezultate – tako što se pronađe tip neuraminidaze, za
koji su naučnici unapred pretopostavili da tu može da bude - i nju
zaista i otkriju.
Dakle, ako pretpostavimo da će iz naftne
bušotine poteći nafta, a u bunaru nađemo vodu - onda je nalaz
pozitivan. Ako se ispituje da li u bunaru ima nafte, pa se ne nađe,
nalaz je negativan – što može da znači da nafte u zemlji nema uopšte.
U
stvarnosti, neuraminidaza je jedan enzim koji razdvaja delove jednog
amino šećera nazvanog neuraminska kiselina i tako reguliše zategnutost
na površini ćelijske opne, pa zato igra značajnu ulogu u ćelijskom
metabolizmu.
Za ovakvo dokazivanje postojanja H5N1 virusa uzorci
nisu ni potrebni jer je sve deo planirane akcije koja ima za cilj da
preko medija poseje strah i nacionalnim vladama napravi pogodnu
atmosferu za donošenje diskriminacionih zakona.
“Tako
nije čudno što je ćuran, koji je pripadao grčkom seljaku Dmitrisu
Kominarisu iz istočnoegejskog ostrva Inuse i koji je, navodno, umro od
virusa H5N1 , nestao bez traga. U referentnu laboratoriju u Engleskoj
nikada nije ni stigao uzorak iz Grčke. Ali su “vidoviti” mediji
objavili da je sumnjiv uzorak koji je uzet potvrdio bolest. Oni kriju
laboratorijske nalaze jer su svi prevara i samo obični ekeperimenti sa
životinjama. Zato nerado iznose dokaze”, objašnjava dr Stefan Lanka.
GENETSKA REKONSTRUKIJA VIRUSAPosebnan
vid psiholoških operacija je puštanje glasina preko “nezavisnih”
stručnjaka za viruse i “nezavisnih” novinara o navodnim genetskim
rekonstrukcijama pojedinih virusa.
Tako je iz tajnih krugova u
vojsci “procurilo” da je navodno opasan virus španskog gripa (koji je
izazvao pandemiju 1918.) genetski rekonstruisan i onda prikazan kao
ptičiji grip.
Ali šta se zapravo može genetski rekonstruisati kada nikakav virus nikada nije izolovan?
Ništa drugo do
zamišljeni model genske supstance navodnog virusa gripa. Dakle, rekonstruisano je ono što nikada nije ni bilo izolovano.Sve
što je uradjeno u tajnim laboratorijama je, u stvari, bilo umnožavanje
genske građe (supstance) biohemijskom metodom nazvanom “lančana
reakcija polimeraza”. Ovom metodom je tako moguće umnožiti i nove
nikada ranije postojeće delove genske supstance jer se njihovi albumini
iz omotača, kao što smo rekli, vezuju proizvoljno.
“Upravo
je dr Džefri Taubenberger, koji je prvi izašao sa informacijom da je
izvršena rekonstrukcija virusa španskog gripa, radio za američku vojsku
. On je 10 godina radio na proizvodnji kratkih fragmenata genske
supstance (građe) tako što ih je umnožavao upravo tehnikom “lančanih
rekacija polimeraza”, i to je činio sa uzorcima iz različitih ljudskih
leševa. Iz mnoštva tako proizvedenih delova izdvojio je genske sekvence
koje su bile najbliže modelu genske građe zamišljenog modela virusa
gripa. I to je publikovao”.
“Niti iz jednog leša nije izolovan
ni jedan takav fragment genske supstance koji bi odgovarao zamišljenom
modelu dobijenog virusa”.
“Da su virusi bili tamo prisutni, oni
bi mogli lako biti izolovani i iz njih bi se mogla izlovati njihova
genska supstanca. Ne bi bilo neophodno da se proizvodi krpež od modela
genske supstance. Očiti je sve rađeno da bi se publikovala prevara.
Smatralo
se da ovi kratki fragmenti genetskog materijala, koji u genetskom
smislu i nisu kompletni i čak nedovoljni da bi se formirao jedan gen,
zajedno mogu napravii čitav gen supstance jednog virusa gripa.
"Treba
zato samo pokupiti i svesti publikovane dužine ovih fragmenata da bi se
otkrilo da zbir ukupnih dužina tih pojedinih fragmenata ne odgovara
zamišljenom modelu genoma virusa gripa.
Još jednostavnije je pitati
u kojoj se publikaciji može naći fotografija preko elektonskog
mikroskopa ovog navodno rekonstruisanog virusa. Nema takve
publikacije”, objašnjava Lanka.
Dr Lanka naglašava da se ovom
tehnikom može manipulisati i sa genetikom otiska prsta, testiranjem
nekoga kao identičnog ili različitog od “nadjenog” uzorka na mestu
zločina. Naime, samo ako je pronađeno mnogo genske supstance koja se
može porediti takav otisak prsta daje izvesnu verovatnoću da odgovara
osumnjičenom i ukoliko je proces izveden pravilno.
ZAMIŠLJENI MODEL GENOMA POSTAJE NAUČNA ČINJENICA | Na osnovu ove veštački stvorene genske građe, koja se predstavlja kao virus, napravljeni su modeli albumina. Po ovim albuminskim modelima izgled čitavog virusa je rekonstruisan pomoću kompjutera. Ovako modelirani virusi se stručno klasifikuju i to je referentna baza podataka i ono što se uči u medicinskim školama kao utvrdjena naučna činjenica. I čitav svet tako veruje da se mogu rekonstruisati virusi u tajnim laboratorijama. Svinjski grip kao kombinacija svinjskog, ptičijeg i humanog virusa samo je perfidno dezinformisanje medicinske i laičke javnosti.
Ali, teorija Luja Pastera o mikrobima kao uzročnicima bolesti je ipak samo teorija, a ne naučna činjenica. Podsetimo da se sam Paster ove svoje teorije na samrti, ipak, odrekao. |