Andjele...

Naslov komentara: Andjele... Tue Aug 11, 2009 4:53 pm

Upoznali smo se na veoma cudan nacin. Preko daljine smo se zavoleli. Samo smo reci, glasove i slike jedno od drugo imali, ali to nas nije sprecilo da izgradimo ljubav s' tolikom jacinom, kao nikada do sada! Kada smo se prvi puta videli, bio je to veoma cudan osecaj, stajali smo jedno pored drugog, pruzili jedno drugom ruku, gledali se u oci, preda mnom je stajala osoba koja mi je bila tako poznata, a u isti cas i tako nepoznata. Sedeli smo jedno pored drugog, i gledali se. Pored mene je sedela osoba o kojoj sam sve znala, ali tako malo imala.
Sunce je sijalo u tvoje oci, kao sto su i moje oci sijale gledavsi u tebe. Srce je u istom trenu i sporije i jace kucalo. Da li je to bila zaljubljenost, ili strah, i dan danas ne mogu znati!
Od prvog susreta su nastavili i drugi, i treci, i jos mnogo vise.... Sada se nismo voleli samo recima, nego i dodirima.
Svaki dan smo se voleli sve vise i vise. Uvek smo bili jedno za drugo tu, ja sam bila bolesna, moje srce je bilo slabo kao sto je i telo, bilo bledo i iscrpljeno. Ali to tebe nije sprecavalo da me volis, nastavio si da se brines o meni i da uvek budes tu za mene.
Pored moje bolesti, imali smo i drugih prepreka, koje je nasa ljubav morala pobediti. Moji roditelji su bili protiv tebe, samo zbog imena. Da, tvoje ime im se zabadalo u srce kao vatrena i otrovna strela. Nije im ni bilo bitno sta sam ja osecala, i to sto si ti mene cinio srecnom. Postavili su mi uslov, oni ili ti. Kako moje srce ovo odluku da prezivi? KAKO? Svet su mi sa par reci, moji roditelji, moja krv, srusili, Andjele, ja sam odabrala tebe! Jer nisam mogla da zamislim zivot bez osmeha koji si mi svaki dan davao na licu, bez tvojih usana, dodira, tvog mirisa, tvojih ociju.... Sada smo postojali samo mi, i nasa ljubav, i nas san!
Jeste, postojali smo mi, nas san, i moja bolest, borila sam se, samo zbog tebe andjele. Samo radi nase ljubavi, i naseg sna. Sve sam od sebe davala, da mi srce ojaca. I hvala tebi sto si uvek bio tu. Izdrzavala sam nekako, ali bol nikada nije prestala.
Cak smo i nas san ostvarili, andjele ja sam ti rodila sina! Dokaz i simbol nase ljubavi, ovim smo ojacali nasu vezu, kao i nasa osecanja, sve je bilo jos snaznije. Ali najvaznije je bilo, rodila sam ti zdravog sina. Konacno nam se san ostvario. Dete je imalo predivno ime, ime koje smo mu hteli dati, jos kada smo ja i ti bili mladi, i tek poceli sanjati taj san. Kada su moji roditelji culi ime deteta, konacno su prihvatili nasu ljubav. Ali tada je bilo kasno.
Moje slabo telo se sve vise iscrpilo, i raspadalo. Ja vise nisam imala snage.
Umrla sam! Zao mi je sto sam te ostavila, andjele. Oprosti mi. Hoces li mi ikada moci oprostiti?
Zao mi je sto ostavi i tebe i sina. Oprostite mi. Vi ste bili ono za sto sam ja zivela. I ja cu i dalje ziveti u vasim srcima, iako moje telo vise nije tu, moja dusa ce uvek biti uz vas. I cuvacu svoja dva andjela. :| :|

by anonymous

» Zbogom, andjele moj...