Secam se proleca...

Naslov komentara: Secam se proleca... Tue Aug 11, 2009 5:03 pm

Samo par nedelja pre mog rodjendana, konacno sam saznala da me tadasnji momak varao sa najboljom drugaricom. S' njim sam bila 2 godine..... Nisam sumnjala da zaista odlazi u NS kod svoje majke, pa i kada bi ostajao tamo po 2 nedelje. Nazvao bi da kaze: "Ej sreco, mama mi je nesto bolesna pa cu ostati dok se malo ne oporavi..." ili takvi izgovori, ostajao bi po mesec.. Nekada dva i culi bi se telefonom.
Moja najbolja drugarica je u to vreme zivela tamo, kada se odselila... Mesec dana je proslo od prilike - tada je i on poceo tako cesto odlaziti u taj grad.
Trudila sam se da odrzim dobre ocene u gimnaziji, da bih mogla na medicinsku dalje. Ali bih ga ipak svaki puta sa osmehom docekala i nasla vremena da mu se posvetim kada bi to zatrazio umiljato, za izlazak ili obicnu setnju u dvoje.
Pred mojim ocima, on i moja drugarica ponasali bi se kao brat i sestra. Nisam bila ljubomorna, ili sam im slepo verovala pa mi nije smetalo ni kada ga zagrli i cmokne u obraz...ili on nju. Hah...ehhh.
A onda........ krenula sam kod njega, iako nisam znala kad se tacno vraca iz NS, rekao je "Ove nedelje sigurno..." pa sam otisla da proverim jel' stigao. Bila sam bas uzbudjena jer za par dana mi je trebao biti rodjendan i zelela sam da se dogovorimo, gde i kako cemo ga proslaviti zajedno.
Ulazna vrata su bila otkljucana, tako da sam znala da je stigao i pozurila unutra... Ali u hodniku se zaustavila naglo, kada sam zacula glasne zenske uzdisaje..i njegove. Hladnoca mi je prostrujala telom istog trena, imala sam neki cudan osecaj.... Kao da ne stojim na podu vec na debeloj spuzvi koja me gutala polako... Trajalo je samo nekoliko trenutaka, a onda skupih hrabrosti da otvorim vrata njegove sobe... Tek toliko da vidim ono sto mi usi cuju. Zasto?....Ne znam, ali kad sam ih otvorila tiho i videla ga golog na njoj u strasnom "guzvanju" pretvorih se u zivotinju.
Gurnula sam vrata naglo tako da se culo glasno kada je kvaka zviznula u zid, pogledali su u mene istog momenta i ostali kao ukoceni u toj pozi. Bes je toliki bio u meni da ni danas ne mogu shvatiti odakle mi tolike psovke koje sam mu tada histericno uputila sa osmehom.....pocevsi sa "Majku ti jeb** Dejane!" ...... Mozete zamisliti kako je zavrsilo. Izasla sam pred njegovu kucu napolje i pricekala. Kada se kucka ta spremila, izasla je na zadnja vrata da je ne bih videla, a on dosao do mene. Zapalio cigaretu, nervozan i posle par trenutaka kaze: "Jovana..." , a ja kao iz puske pogledam ga i kazem "Pricaj??? Hajde pocni da pricas.... i dizi mi pritisak jos vise, ali pricaj brzo."
Sa onim svojim *ebackim pogledom me odmerio od glave do pete, pomalo prepotentno pa doda: "Smiri se prvo." Nasmejah mu se u lice a onda ga pljunem, iznenadjen.... Prineo je ruku faci svojoj i obrisao pa me pogledao onako decacki - neduzno. Okrenula sam se i produzila niz ulicu.
Putem sam se podsetila na NJU..... Secam se kada sam je upitala jednom, da li joj se on svidja kao muskarac a ona mi kaze: "Jovana, duso, znas me od detinjstva ne bih ti to nikada ucinila Boze.. On je meni kao brat i sve bih ucinila da zajedno ostanete, a nikada moje i tvoje prijateljstvo ne bih izdala ni zasta na svetu, kunem ti se!"
Produzila sam pravo do njene kuce, zamolila njenu mladju sestru da je pozove napolje na kratko. Posle par minuta cekanja, izasla je kuja... Bleda u licu i prisla mi.

by anonymous