Kordiceps - jedna od najlekovitijih biljki na svetu

Kordiceps je kineski tradicionalni lek koji postoji 1200 godina. Jedno od ozbiljnijih dejstava Kordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srcane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lecenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Kordiceps je izvrsno sredstvo za poboljšanje imuniteta i poseduje snažno antibakterijsko i antivirusno dejstvo pa sprecava razvoj pneumokoka, zlatnog stafilokoka, virusa herpesa i hepatitisa. Poboljšava razmenu materija, ubrzava cirkulaciju, vrši detoksikaciju organizma, sprecava aktivnost leukocita i pospešuje oporavak obolelih od leukemije i drugih kancerogenih bolesti. Posebno je znacajan u jacanju organizma nakon hemoterapije i radioterapije. Pacijenti sa hronicnim oboljenjem i smanjenom funkcijom bubrega cesto pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije kordicepsom njihov krvni pritisak snižen za 15 odsto, a znatno je smanjena i kolicina proteina.

Saznajte više o Kordicepsu




Mnogi zapadni naucnici i herbalisti sa Istoka slažu se da je Cordyceps sinensis najpotentnija lekovita biljka na svetu.
Kineski carevi su sa velikom pažnjom ispitivali ovaj Božiji dar i smatrali su da je Cordyceps nastao zbog njih, da bi im omogucio dugovecnost i života i vladavine. Kordiceps poseduje silinu antioksidansa jer u sebi ima ogromne kolicine betakarotina, vitamina E i C, minerala-selena i cinka, ubihinona (koenzim Q10), imunomodelirajucih polisaharida i drugih supstanci. Cordyceps sa svojim sastavom delujuci na epifizu podstice proizvodnju melatonina, univerzalnog antioksidanta sa mocnim delovanjem protiv nastanka i suzbijanju celija raka.U kordicepsu se nalazi 77 mikro i makro elemenata, više od 80 tipova fermenata, nezamenljive aminokiseline, nezasicene masne kiseline i td. Tu su prisutni jednako vitamini i minerali neophodni za covekovo zdravlje.
Uzimanjem Cordycepsa u bilo kojoj kolicini nije štetno. Covek se ne može predozirati kada koristi Cordyceps. U svakom slucaju je prisutan princip sinergizma, koji se narocito ispoljava kod lecenja odredenih bolesti. Brz i odmah vidljiv efekat lecenja je upravo posledica sinergizma preparata. Americka farmacija je uspela da iz Kordicepsa izdvoji unikatne supstance kao što je kordicepin, kordicepska kiselina, adenozin, adenin, itd., koji imaju silnu moc jacanja imuniteta ljudi.Ispitivanjima je ustanovljeno da je kvalitet bioloških efekata Cordycepsa povezan sa specificnim kompleksom polisaharida. Veca koncentracija polisaharida u eksperimentalnim uslovima je pokazala da je imunoregulacija i antioksidciono dejstvo bilo jace do 15 puta.



Danas na zapadu Cordyceps najcešce koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u godinama. Sportisti su poceli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog ženskog lakoatletskog tima na Kineskim državnim igrama 1993. Na tom takmicenju oboreno je 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujucom razlikom u odnosu na prethodne! Isprva su sportski zvanicnici sumnjali na korišcenje droga koje dovode do poboljšanja rezultata, sve dok trener nije otkrio da je tajna uspeha u Cordycepsu koji je davao clanicama tima!.


Istraživanja su nedavno potvrdila da korišcenje Cordycepsa povecava nivo ATPa u celiji. ATP (adenozin tri-fosfat) je molekul koji oslobada energiju u celiji Povecanje celijskog ATP-a znaci stvarno povecanje energije, koja može dalje da se koristi. Ono se razlikuje od prividnog povecanja energije koje se dešava kada se koriste stimulanti centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina i amfetamina. Uzimajuci lekove poput amfetamina, pacijenti osecaju kao da imaju više energije, a to zapravo nije tako. Ti lekovi uticu na centralni nervni sistem, a ne na celije, tako da je krajnji rezultat manjak energije. Zato uzimanje amfetamina i dovodi do gubitka telesne težine. Mozak misli da ima dovoljno energije, pa nastavlja sa aktivnostima. Ali naravno, pošto nema dodatne energije koju celije troše svakog trenutka, telo je prinudeno da crpi svoje rezerve, zalihe masti. Korišcenjem Cordycepsa postiže se dvostruki efekat - povecanje ATP-a i veca potrošnja kiseonika, dobija se više energije za sagorevanje, i više kiseonika pomocu koga se ono vrši. Zato sportisti koriste Cordyceps kao izvor dodatne energije, a vojnici kao sredstvo koje smanjuje zamor. Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga - više energije i lakše disanje..

Imunomodulatorni efekti

Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima Cordycepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno cinjenica da on može da se ojaca ili oslabi, zove se imunomodulacija i cini se da potice iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu ciji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekome sa hiper-imunitetom, kao što je to slucaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne celije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u odredene tipove krvnih celija, kao što su crvena krvna zrnca i T-celije. Kako je moguce da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeci, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih celija koji signalizira telu gde bi trebalo da pošalje nezrele celije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koja se bavi nacinom na koji Cordyceps utice na sazrevanje celija leukemije (Chen i ostali, 1997.). Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da bi trebalo da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povecanje imuniteta.

Uticaj Cordycepsa na bubrege

Pacijenti sa hronicnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega cesto pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a znacajno je smanjena i kolicina proteina. Pored toga, primecen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrdenim smanjenjem seruma lipoperoksida, sugeriše mogucnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštecenjem celija (Jiang i Gao, 1995.).

Hipoglikemijski efekat

Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulisanje nivoa šecera u krvi i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 ml tecnog ili 3 g suvog Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi testiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednicka nit rezultata ovih ispitivanja je pojacana osetljivost na insulin i povecanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima iz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko receno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima. U jednom neobjavljenom istraživanju koje je autor sproveo na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama (3 ml) Cordycepsa dnevno, otkrilo se da su normalna variranja nivoa šecera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno povecanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje izmedu obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps. Nivo šecera posle jela nije rastao kao inace, a nije ni tako opadao izmedu obroka. To može biti indikator povecane efikasnosti mehanizma regulacije nivoa šecera u krvi.

Uticaj Cordycepsa na funkcije srca

Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srcane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lecenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimicno poznat, smatra se da ga, makar delom, pokrece prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990.). Cordyceps sadrži znacajnu kolicinu adenozina, deoksiadenozina i slicnih nukleotida. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu cirkulaciju (Toda i ostali, 1982.), (Bern, 1980.). Premda ni jedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slucajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasicnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i cini se da je zbog svoje netoksicnosti izvanredan izbor u lecenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srcanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.

Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hronicnim srcanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobicajenom terapijom – digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poredenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizicko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srcana funkcija (Chen, 1995.).

Uticaj Cordycepsa na jetru

Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hronicnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pecuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobicajeni antivirusni leko koji se koristi u terapiji hepatitisa.

Doziranje

S obzirom da su klinicki podaci o Cordycepsu relativno novi, preporucena doza može da varira. Uopšteno, klinicka ispitivanja su vršena sa 3 – 4 grama pa i do 5 grama Cordycepsa dnevno, osim u slucajevima teških oboljenja jetre, kada je doza obicno povecavana na 6 – 9 grama dnevno. Poznati su i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali 20 grama, pa i 30 -50 grama dnevno. Mada ta kolicina može da se ucini prevelikom, klinicki rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena (zabeležena) toksicnost Cordycepsa.
Izvor:(Herbateka)