Svi znamo da je voće veoma zdravo i da ga treba jesti svakodnevno. Međutim, kao i sa ostalim namirnicama, ako se pretera, mogu da vas zadese velike muke, kao što su bolovi u mišićima i stomaku, alergije, nadimanje… Da vas sve to ne bi zadesilo, poslušajte savete nutricioniste Branke Mirković. GREJPFRUT DOBRE STRANE - Sadrži mnogo vitamina C, a crveni i karotinoide - pigmente koji se nalaze i u narandžama, kao i u žutom voću i povrću bogatom antioksidansima, zaštitnicima imuniteta.
LOŠE STRANE - Mala čaša soka od grejpa može da umanji dejstvo mnogih lekova, poput antidepresiva, lekova protiv povišenog holesterola i visokog krvnog pritiska. Sastojci grejpfruta sprečavaju enzime koji utiču na delovanje lekova i prouzrokuju neku vrstu predoziranosti. Ukoliko lek protiv povišenog holesterola uzimate sa sokom od grejpa, to može da izazove bolove ili grčeve u mišićima.
KAKO SE ZAŠTITITI - Izbegavajte grejpfrut ako uzimate bilo koji lek.
KIVI DOBRE STRANE - Sadrži više vitamina C od narandži i odličan je izvor kalijuma, koji reguliše krvni pritisak, a obiluje i folnom kiselinom.
LOŠE STRANE - Poslednjih godina je povećan broj alergičnih na ovo voće. Problem je naročito izražen kod male dece, tvrde naučnici sa Univerziteta Sautempton. Naime, tokom istraživanja ustanovljene su alergijske reakcije kod dve trećine ispitane dece koja su prvi put jela kivi, a tek jedna petina odraslih imala je alergijsku reakciju. Simptomi alergije su svrab ili otečena sluznica u ustima, a u težim slučajevima i otežano disanje i anafalitički šok. Alergiji na kivi više su izloženi oni koji pate od prolećnih alergija, kao i oni koji su alergični na kikiriki, mleko i jaja.
KAKO SE ZAŠTITITI - Simptomi poput svraba, nadraženog grla ili mehurića na usnama upućuju na alergiju, koja može da se pogorša ako nastavite da uzimate ovo voće i ako u porodici postoje osobe sklone alergijama. Bilo bi dobro da se posavetujete s lekarom ukoliko deci prvi put dajete kivi.
BANANE DOBRE STRANE - Vraćaju energiju i bogate su kalijumom, magnezijumom i vitaminom B6, koji je dobar za nerve.
LOŠE STRANE - Zelene banane mogu da izazovu probleme s varenjem, jer se skrob koje sadrže teško vari. U Francuskoj je sprovedeno istraživanje prilikom kojeg je 84 odsto ispitanika koji su jeli zelene banane imalo ozbiljne probleme sa varenjem.
KAKO SE ZAŠTITITI - Jedite banane sa žutom korom.
JABUKA DOBRE STRANE - Odličan je izvor mnogih korisnih sastojaka, a naročito flavonoida, koji sadrže antioksidanse, čuvare srca.
LOŠE STRANE - Nerastvoriva vlakna iz jabuka onima koji pate od sindroma nadraženih creva, a koji napada više od jedne od pet žena u toku života, mogu da izazovu probleme. Spomenuta vlakna fermentiraju u gasove, koji izazivaju bolove i nadimanje.
KAKO SE ZAŠTITITI - Izbegavajte jabuke ukoliko patite od nadimanja ili neprijatnog osećaja u crevima kome ne znate uzrok. Nemojte da jedete jabuke, ali ni bilo koje drugo voće svaki dan, jer su vašim crevima potrebne različite vrste vlakana.
BOROVNICE DOBRE STRANE - Odličan su izvor antioksidanasa karakterističnih za crveno, ružičasto i voće i povrće plave boje, koje štiti od srčanih oboljenja, raka i preuranjenog starenja.
LOŠE STRANE - Kao i sve ostalo jagodičasto voće koje raste blizu zemlje, postoji rizik od zagađenja otpadnim vodama, koje može da izazove trovanje stomaka, a čak i obolevanje od hepatitisa A.
KAKO SE ZAŠTITITI - Uvek perite borovnice, kao i svako drugo voće, a posebno ono koje raste uz zemlju.
NAR DOBRE STRANE - Odličan je izvor kalijuma, koji reguliše pritisak i antioksidanasa koji su odlični u borbi protiv raznih bolesti.
LOŠE STRANE - Kad jedete nar, ne možete izbeći da progutate semenke, koje su pogubne za one s osetljivim stomakom, jer mogu da izazovu iritaciju sluzokože creva, pa čak i proliv.
KAKO SE ZAŠTITITI - Nemojte da rizikujete jedući nar ukoliko patite od bilo kojeg oboljenja creva.
Količina je bitna
- Kada kupujte voće, birajte zdrave, umereno čvrste plodove, lepe boje i sjaja jer ćete tako biti sigurni da je sveže.
- Kupite onoliko koliko možete da pojedete za dva, najviše tri dana.
Ako kupujete veću količinu, čuvajte ga u donjoj fioci frižidera ili u hladnoj ostavi.
- Počnite dan voćem ako vam to prija i jedite ga kao dve užine u toku dana, mimo obroka.
- Iako je veoma zdravo, ne bi trebalo da ga unosite više od 500 g dnevno tokom dana.
- Zabluda je da voće ne goji, jer sadrži dosta šećera fruktoze. Ovaj šećer je veoma koristan, ali ako se preteruje sa količinama lako ćete se ugojiti.
- Najbolje je da ga pojedete za doručak, a ako ga uzimate po podne, ne uzimajte ga posle 18 časova.
- Pravite sokove od sveže ceđenog voća, to je mnogo zdravije od veštačkog soka.
- Ako teže varite na primer jabuke, napravite kompot ili je ispecite u rerni. Ovako pripremljena jabuka je veoma zdrav obrok.
Calendar
