Osobe koje žele da spreče srčanu bolest ili dijabetes bolje bi učinile da konzumiraju hranu bogatu antioksidantima nego da ih uzimaju u vidu sintetičkih prehrambenih dodataka, poručili su istraživači s francuskog Instituta za naučna istraživanja (INSERM).Uzimajući kao uzprak 5.200 sredovečnih osoba, oni su utvrdili da sintetički antioksidanti ne umanjuju rizik od pojave metaboličkog sindroma tokom više od sedam godina.
Metabolički sindrom predstavlja skup rizičnih faktora za dijabetes tipa 2, srčanu bolest i šlog. Među te faktore spadaju povišen pritisak, abdominalna gojaznost. nizak nivo tzv. "dobrog" (HDL) holesterola, povišeni trilgliceridi i povećan nivo šećera u krvi. Smatra se da metabolički sindrom postoji kada neko ima najmanje tri od navedenih faktora rizika.
Ispitanici koji su na početku studije imali relativno visok nivo određenih antioksidanata u krvi - naročito C vitamina i beta karotena, pokazali su se manje skloni metaboličkom sindromu nego oni kod kojih je nivo antioksidanata u krvi bio nizak.
Zaključak je da, dok sintetički antioksidanti ne smanjuju rizik od sticanja metaboličkog sindroma, prirodni antioksidanti iz hrane to možda čine.
Prema rečima vođe istraživanja Sebastijena černikova, nivo C vitamina i beta karotena u krvi su prilično dobri pokazatelji unosa voća i povrća, što znači da su insistiranja na dovoljnom konzumiranju te vrste hrane opravdana i da nju ne mogu da zamene vitaminsko-mineralni dodaci ishrani.
Ispitanici, u proseku starosti od 49 godina, su metodom slučajnog uzorka podeljeni u dve grupe. Pripadnici prve dobijali su mešavinu C i E vitamina, beta karotena, selena i cinka u formi kapsula, dok je druga grupa dobijala neaktivne placebo kapsule.
Posle sedam i po godina metabolički sindrom ustanovljen je kod 263 ispitanika, pri čemu nije bilo bitnije razlike u tome da li su bili iz grupe koja je primala sintetičke antioksidante ili iz grupe na placebu.
S druge strane, trećina ispitanika s najvišim nivoom C vitamina u krvi na početku istraživanja, bila je izložena otprilike upola manjem riziku od metaboličkog sindroma u odnosu na one koji su imali najniži nivo tog vitamina.
Slično tome, trećina ispitanika sa najvišim nivoom beta karotena bila je pod dve trećine manjim rizikom od metaboličkog sindroma od onih ispitanika kod kojih je utvrđen najniži nivo tog vitamina.
Međutim, ispitanici kod kojih je na početku studije utvrđen najviši nivo cinka u krvi, bili su pod povećanim rizikom od metaboličkog sindroma. Nije sasvim jasno zašto je to tako, ali francuski stručnjaci pretpostavljaju da kod nekih ljudi visok nivo cinka ukazuje na obilno konzumiranje crvenog mesa, koje je jedan od najvećih izvora tog minerala.
Među dobre izvore C vitamina spadaju citrusno voće, jagode, dinje kantalupe, crvene paprike, brokoli i paradajz.
Beta karoten, koji se u organizmu pretvara u A vitamin, može se naći u šargarepi, slatkom krompiru i lisnatom povrću kao što su spanać i kelj.
Izvor:(Tanjug)
Calendar
