Poruka za danas......

Da draga River,ponekad osetis srecu i radost kada neko pokaze da si mu potreban,pozeljan i onda zbog zivota koji kljuca osetis da prestaje potreba za tobom,prezasicenje,a to zna da boli,da boli tako jako.,da jako.Uvek sam to odbolovala i nikada nisam zaboravljala kakav je to osecaj.I uvek kada nesvesno dozvolim sebi da se to dogodi,cini mi se da je jos teze.Mozda i suza pomogne da se zaboravi.Kao da je jesen vec u moj zivot krocila.....

Sve sto nas snadje ima svoj smisao, a ipak to tesko shvacamo. Takodjer, u Knjizi zivota, svaki list ima dvije strane. Jednu ispisujemo mi, ljudi, nasim planovima, zeljama i nadanjima, ali drugu puni odredjenje, i ono sto ono odredi; rijetko se sa nasim ciljem podudari.

Ko moze rukopis sudbine unaprijed razaznati? Ali, ako sta isprva nismo mogli procitati, poslije moramo pretrpjeti. Nasa razmisljanja i htijenja zadiru u buducnost, i zbog te zaokupljenosti placamo, da nam nas racun ne bi iskliznuo.

Tako ti vidis ruzu, udises njen miris i zelis je posjedovati, a umjesto toga trn povrijedi tvoju ruku, i ti je sebi krvavu povuces... Cesto patimo od gladi, zedji i ceznje a da i ne promislimo da bi mozda sitost za nas propast bila i da bas u oskudici lezi nas spas.

Pa posto se ljudska volja i sudbina tako cesto jedna drugoj protive, predanost je bolja od pobune. Jer ne zaboravi: ono sto ti je kao sirce izgledalo, u stvarnosti cesto biva med.

Nizami

Svaki dan treba ziveti punim plucma kao da je poslednji.

Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje nece biti, jos manje pomisljajte na bjezanje natrag, jer se od toga pobjeci ne moze. Da biste se spasli, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek. Pretjerati, znaci isplivati na povrsinu, osloboditi se.
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha.

I.Andrić

Zivot je otok cije su litice zelje, drvece snovi, cvijece samotinja, vrela zedj, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti.

Tvoj zivot je, prijatelju, otok odsjecen od svih otoka i kontinenata. Koliko god ladja i camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja stiglo na tvoje obale, ti si ipak samo otok izdvojen u svome bolu, osamljen u radosti, dalek u ceznji, nepoznat sa svojim tajnama i zagonetkama.

K.Gibran

Covjek zeli moc. Zato što zivi, što se krece, što se sudara s ljudima.
A zeli da nešto ostavi iza sebe, da nešto stvori, da ne bi samo bitisao, kao drvo.
I izgleda mu da je nešto postigao, da je snazan i vazan, da moze mnogo.
Ali Bog ucini da odjednom progleda i vidi, ne ovim ocima, vec onim drugim, vidovitijim,
da je samo zrnce pijeska u nesagledljivoj pustinji ovoga svijeta, sitan i nevazan koliko i mrav u mravinjaku.

Meša Selimović

Ne molim Te, Gospodine, za cuda i videnja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim što je veoma važno, a što manje važno.

Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, vec da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da s vremenom na vreme nadem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.

Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i buducnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.

Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoce, neuspesi i udarci stalni pratioci života - uz koje rastemo i zremo.

Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji će mi strpljivo reći istinu.

Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.

Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketic dobrote uz popratno pismo ili bez njega.

Stvori od mene coveka koji ce brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod".

Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, vec ono što mi treba.

Nauči me umeću malih koraka.

Antoan de Saint

Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.

Momo Kapor - Oglas

Da bi vam istinska energija ljubavi mogla prožeti dušu, mora vas zateći kao da ste se upravo rodili.
Zašto su ljudi nesretni? Zato što žele zarobiti tu energiju, a to je nemoguće. Da bi kanal bio čist, moramo potisnuti osobne priče
i dopustiti energiji da se svakodnevno ukaže kako to ona sama želi. Moramo joj dopustiti da nas vodi.

P.Kueljo

Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku.
Lepo je čak i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi.
Dobra je muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

Dusko Radovic

Nežno doticati i obazrivo postupati može samo neko kome je
i samom potreban nežan dodir. S blagošću promatrati i stvari
s ljubavlju ocenjivati, sagledavati duševne razloge i sve ljudske
slabosti, dobrohotno razumeti može samo onaj koji je često u
neumoljivoj tišini samotnih sati bio izručen na milost i nemilost
vlastitim nesputanim mislima.

H.Hesse

Voli me danas vise no juce a manje od sutra....