lekovite gljive

eiši
Ganoderma lucidum
Reiši
- Ganoderma lucidum, je sigurno najpoznatija lekovita gljiva Dalekog istoka.
U Kini i Japanu je upotrebljavaju oko 4000 godina. U Japanu je zovu Reiši,
u Kini Lingći, kod nas nema ime. Stanovnik je naših šuma, uglavnom
hrastovih. Drvenasta je i zbog toga se ne koristi za klasično pripremanje
jela, već za spravljanje čajeva, tinktura ili supa. Reiši ima veliki broj
razlicitih lekovitih komponenti, kao što su polisaharidi, alkaloidi, steroidi,
triterpeni, nukleotidi� Sadrži i proteine, aminokiseline, vitamine, minerale
i oligoelemente.

Polisaharidi
iz reiši zaustavljaju rast tumora i to je njeno najznačajnije lekovito
dejstvo. Oni deluju i kao imunostimulatori, kardiotonici, a bitni su i
za smanjenje nivoa šećera u krvi. Drugi lekoviti sastojci smanjuju krvni
pritisak, holesterol u krvi i zaustavljaju stvaranje krvnih ugrušaka.
Različiti polisaharidi su bitni i za lečenje neurastenije, nesanice, hroničnog
hepatitisa, bolesti bubrega, koronarnih i srčanih bolesti, hroničnog bronhitisa
i bronhijalne astme, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Takođe
sprečavaju oštećenja jetre od štetnih metaboličkih produkata. Reiši ima
i izrazito antibakterijsko i antivirusno delovanje, pa se koristi i kao
prirodni antibiotik.
U ispitivanjima
je dokazana izuzetno mala toksičnost i alergija na ovu gljivu, a i to
samo u slučajevima dugotrajnog i neprekidnog korišćenja.
U svetu,
fabrike lekova, od ove gljive, njenih spora i micelijuma prave injekcije,
tablete, sirupe i praškove, a makrobiotičari je koriste u ishrani kao
čaj.

Autor
teksta: Mirjana Pjević
Autor fotografije: Mirjana
Davidović

Naslov komentara: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:04 pm

Lekovite gljive
Autor
teksta: Mirjana Pjević lekovite gljive M_Pjevic100

Bogatstvo
naših šuma ne iscrpljuje se određenim vrstama drveća, lekovitog bilja
ili raznolikošću životinjskog sveta. Vrlo značajno mesto u prirodi imaju
pečurke. One najčešće rastu na trulim stablima drveća, u blizini živog
drveta, na livadama ili pored vode. Neke vrste rastu u listopadnim, neke
u četinarskim, a neke i u jednim i u drugim šumama.
Hranljiva
vrednost ovih šumskih plodova je velika. Njihov najvažniji sastojak čine
proteini kojih ima 1-4% u svežim, tj. 10-45% u suvim. Pečurke, za razliku
od biljaka, sadrže sve esencijalne aminokiseline neophodne za život ljudi.
Ugljenih hidrata ima oko 3% u svežim, odnosno 32% u suvim plodovima. Njihovu
vrednost čine i vitamini, pre svega iz grupe B, zatim beta karoten (provitamin
vitamina A), vitamin C i ergosterol (provitamin vitamina D). Pečurke su
bogate i mineralima: fosforom, natrijumom i kalijumom, a u manjim količinama
sadrže i gvožđe i kalcijum. Najveći deo njihove mase čini voda, čak do
95%.
Lekovite
gljive, pored navedenih sastojaka sadrže još i polisaharide, steroide,
triterpene i nukleotide - nosioce njihove lekovitosti. Lekovitošću gljiva
se najduže bave kineski i japanski naučnici, a u poslednje vreme njima
se bave i američki i zapadno-evropski stručnjaci.
Dokazano
je da lekovite pečurke u visokom procentu utiču na povećanje imuniteta,
jer podstiču produkciju interferona u ljudskom organizmu, zatim interleukina
1 i interleukina 2, a preko njih makrofaga, velikih čelija-ubica tumora.
Lekovite
pečurke imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo, štite ljudski organizam
od jonizujućeg zračenja i imaju niz drugih pozitivnih učinaka na rad svih
organa. čiste jetru, bubrege, krvne sudove, učestvuju u regeneraciji bronhijalnog
epitela, pomažu u lečenju šećerne bolesti, reume i arterioskleroze.
Doktrina
orijentalne medicine se zasniva na uspostavljanju ravnoteže izmedu prirode
i ljudskog organizma. Deluje se na jačanje zdravih delova organizma, koji
zatim započinju borbu protivu bolesti. Uspostavljajući ponovo izgubljenu
prirodnu ravnotežu, čovek dobija bitku i sa najopakijim bolestima današnjice.
Daleki
Istok je oblast u kojoj se tradicija korišćenja pečurki u ishrani i lečenju
proteže hiljade godina unazad. Zato su i istraživanja o njihovoj lekovitosti
najviše rađena u institutima, laboratorijama i na klinikama Japana i Kine.
Zapadna civilizacija tek poslednjih decenija dvadesetog veka počinje da
otkriva ovaj čudesni svet. U Kini, Japanu, Americi, Kanadi, Francuskoj,
Nemačkoj, Rusiji, prave se lekovi na bazi plodnih tela, spora i samoga
micelijuma. Nažalost, kod nas se o ovim alternativnim metodama lečenja
relativno malo zna. Pa ipak, i kod nas su počeli da se pojavljuju prvi
preparati na bazi gljiva.
Pečurke,
pa i one lekovite su kosmopoliti. Ako neke od njih ne uspevaju u svim
klimatskim uslovima na prirodnom staništu, mogu se gajiti, a da time ne
izgube ništa od svoje lekovitosti. Najveći broj vrsta je, ipak, rasprostranjen
širom naše planete. Kod nas omiljene bukovače (Pleurotus
ostreatus) i lisičarke (Cantharellus
cibarius) spadaju u red najkvalitetnijih konzumnih gljiva sa lekovitim
svojstvima. I nejestive, ali i neke od otrovnih gljiva takode imaju lekovita
svojstva. Čuvajmo zato ovo blago. Još su Tarabići govorili da ljudi gaze
i šutiraju u prirodi rastinje, koje će tek u budučnosti biti otkriveno
kao lek.

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:07 pm

lisičarka
Cantharellus cibarius
Naučno
ime ove gljive "cibarius" potiče
iz latinskog jezika i znači "dobra za jelo". Ima izgled zvrka
i oblik punog levka. Pored toga što je delikatesna, ona je i lekovita.
Sadrži osam esencijalnih aminokiselina i vitamin A. U tradicionalnoj medicini
Japana i Kine koristi se u lečenju nočnog slepila, upale očiju (oftalmije)
i suve kože. Može sigurno povećati otpornost organizma prema infekcijama
respiratornog trakta.
Istraživanja obavljena na miševima pokazala su da alkoholni rastvor spora
može zaustaviti rast sarkoma 180.
Ako
dobro poznajete ovu pečurku boje žumanceta jajeta, možete je sa zadovoljstvom
brati i pripremati kao gulaš, sa povrćem, pre svega pirinčem, a takođe
je možete i sušiti ili ostaviti u marinadu.
Svugde
u svetu ova gljiva je na jelovnicima ekskluzivnih restorana i može se
kupiti u prodavnicama u svežem ili suvom stanju.

Autor
teksta: Mirjana Pjević
Autor fotografije: Mirjana
Davidović

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:09 pm

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:10 pm

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:11 pm

trud, kresivna guba Fomes fomentarius Kresivna guba je gljiva za koju je čovek znao od davnina. Otkrivena je u iskopinama starim 8000 godina u Jorkširu, u Engleskoj. Neki primerci su pronađeni prilepljeni uz stablo, u drugim slučajevima gljiva je otkrivena u grumenu pirita-rude gvožda i kremena. Kuvanjem, ona postaje meka, pa se može koristiti za pravljenje šalitre ili upaljača za stare puške. Ono zbog čega trud ubrajamo u lekovite gljive, je sadržaj ergosterola , fungisterola i izoergosterola u masnoj frakciji. Sposobna je i da sintetizuje male količine prostaglandina iz linolenske i arahidoične kiseline.

			Laboratorijska istraživanja o lekovitosti truda sprovedena su u Japanu na laboratorijskim životinjama (miševima). Vodeni ekstrakt sporofora ove gljive uspeo je da zaustavi rast sarkoma 180 kod 80% laboratorijskih miševa, a lignin iz ove gljive zaustavlja rast herpes simplex-a . Polisaharid iz truda, izolovan iz kulture micelijuma, dokazao je zaustavljanje rasta tumora kod miševa. Mada ne postoje humane kliničke studije, ima mnogo podataka o korišćenju ove gljive u tradicionalnoj medicini. Kresivna guba je neznatno gorka i blaga gljiva. Preporučuje se kod zastoja varenja. Indijanci u Britanskoj Kolumbiji i državi Vašington koriste ovu gljivu za lečenje reumatizma. Oni delove ove gljive, pošto je usitne i omekšaju, izmešaju sa pljuvačkom, stave oko obolelog mesta i zapale. Isti preparat Indijanci koriste i za lečenje upale zglobova. U Kini ovu gljivu koriste protiv lošeg varenja, ali i za lečenje tumora jednjaka, želuca i materice. U Evropi je namenjena spoljnoj upotrebi, za zaustavljanje krvarenja, kod manjih rana. Trud se može koristiti i u vidu dekokta. Gljivu usitnimo, izmerimo 10-15gr, stavimo u porcelanski sud, prelijemo sa malo prokuvane vode, zatim je malo izgnječimo. Prebacimo je zatim u posudu u kojoj će se kuvati i prelijemo ostatkom prokuvane i ohlađene vode. Zagrevamo je u parnom kupatilu do 90 stepeni Celzijusa, i na toj temperaturi je kuvamo narednih 30minuta uz češce mešanje. Još vruće treba procediti, a pije se potpuno hladno. Doza za pripremanje dekokta je 3-5gr suve gljive na 100ml vode. Pije se po jedna kafena šoljica, nezaslađeno! Autor teksta: Mirjana Pjević Autor fotografije: Mirjana Davidović

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:12 pm

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:14 pm

velika
puhara - hrana i lek
Langermania gigantea
Jesen
je godišnje doba koje obiluje najvećim brojem vrsta pečuraka. Šarene se
šume, livade i proplanci. Kišna jesen nam donosi gljive iz porodice Lycoperdaceae.
Bele se po livadama, proplancima i svetlim šumama, na mestima gde ima
sirovog humusa.
Ovoj porodici pripada i Langermania gigantea, velika puhara. To je jedna
od najvećih gljiva uopšte, loptastog je oblika, prečnika i više od 50cm,
a težina joj može biti i preko 10kg.
Pored
toga što je dobra za jelo, zbog visoke vrednosti belančevina, koje sadrži,
ona ima i neka lekovita svojstva. Sadrži aminokiseline, ureu, ergosterol
(provitamin vitamina"D"), masti i materiju nazvanu kalvacin
(calvatin), koja je u eksperimentima na miševima pokazala antitumorna
svojstva.
Zrele
spore predstavljaju sirovi antibiotik. Imaju svojstvo da, ako se stave
na otvorenu ranu, zaustave krvarenje. Takođe se stavljaju i na žive rane
da bi se zaustavila ili sprečila infekcija. Proces zarastanja je veoma
brz, a ožiljak gotovo zanemarljiv. Ovo svojstvo je u narodu poznato od
davnina, naročito u pasivnim krajevima i planinskim zabitima. Najčešće
su seljaci na ovaj način lečili rane kod stoke. Postoje dokumenti da su
vojnici tokom I svetskog rata takođe koristili ovaj prah za dezinfekciju
i zarastanje rana.

Obzirom
na svoje antibiotsko svojstvo, ovaj se prah koristio i kod bakterijskih
oboljenja grla i nosa. Na poseban način, od njega se priprema i čaj. Novija
medicinska istraživanja u svetu su dokazala da je ovaj prah prirodni antibiotik
koji deluje takođe i na bakterije koje izazivaju uplau pluća i na neke
od bakterija koje su izazivači upale mokraćnih puteva.

U saradnji
sa Centralnom apotekom Kliničkog centra Srbije, gde je napravljen 20%
dekokt puhare i Naučnim Institutom za veterinarstvo Srbije, izvršeno je
ispitivanje antibakterijskog dejstva dekokta puhare (Langermania
gigantea). Na krvni agar zasejana je kultura Staphylococcus
aureus izolovana iz mleka krave sa znacima kliničkog mastita. Na
kulturu je nanesen filter papir natopljen dekoktom puhare. Posle inkubacije
utvrđena je zona inhibicije rasta Staphylococcus aureus. Ovo labotarijsko
istraživanje (18.11.2002.) je prvi naučni dokaz lekovitog delovanja spora
puhare kod nas.

Autor
teksta: Mirjana Pjević
Autor fotografije: Mirjana
Davidović

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:15 pm

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:17 pm

bukovača
Pleurotus ostreatus
Bukovača,
jedna je od onih izuzetno ukusnih gljiva koje možemo naći samonikle u
prirodi, ali ih možemo i vrlo uspešno uzgajati. U svetu je poznata pod
imenom šumska ostriga.
Tokom zime je ugrožen naš imuni sistem. Javljaju se anemije,
povišen holesterol i trigliceridi, lumbago i ukočenost udova. Priroda
nam baš u pravo vreme poklanja gljivu koja će nam kao dijetetski dodatak
pomoći da ublažimo ili otklonimo ove tegobe. To je naravno, bukovača.
Ona
sadrži sve esencijalne amniokiseline, sa izuzekom triptofana, zatim vitamine:
B1, B2, B5, B6, B7, vitamin P i mnoge minerale. Proteini iz bukovače su
po svom sastavu vrlo slični životinjskim. Pored toga sadrži i veliki procenat
ugljenih hidrata i samo oko 4% masti.

Glavni nosioci lekovitosti kod pečuraka su složeni šećeri
- polisaharidi. Među njima, najvažniji je Beta 1,3/1-6-glukan, koji se
nalazi i u bukovači. On pomaže snižavanju nivoa holesterola i triglicerida
u serumu. Ako se osušena bukovača dodaje u količini 4% ukupnoj dnevnoj
ishrani, nivo holesterola će za dva meseca opasti za 65-80% (Bobek at
all 1993.). Slovačka Republika je pomogla kliničku studiju Naučnog Instituta
Ministarstva Zdravlja Slovačke u istraživanju bukovače kao antioksidanta
i prirodnog sredstva za snižavanje holesterola i triglicerida.

Antitumorna aktivnost ovog Beta-glukana je izuzetno snažna.
Ona se ispoljava na zaustavljanju rasta tumora, bilo da se gljiva kao
takva konzumira ili da se koristi ekstrakt, tj. preparat u kome je sadržan
ovaj polisaharid. Doze od 0,1 mg/kg do 0,2mg/kg Beta-glukana pokazuju
izuzetno značajan efekat inhibicije tumora (Yoshioka 1984,National Cancer
Research Institute, Tokyo Japan).

Stimulacija imunog sistema posredstvom Beta-glukana u sprezi
sa određenom terapijom znatno skraćuje vreme bolesti i daje mnogo veće
šanse za oporavak.

U Kini, gde je opisana još u Dinastiji Sung (420-479),
koristi se za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljava
se i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje
loše cirkulacije (Yang&Jong 1989.). Preporučena doza za lečenje je
3-9gr suve bukovače u toku dana.

Na kraju, može se zaključiti da je bukovača dragocena gljiva
za ishranu i kao pomoćno lekovito sredstvo za određene bolesti. Bilo da
koristite onu koja je uzgojena ili da uživajući u prirodi idete sami u
potragu za šumskom ostrigom, svakako ćete za sebe uraditi najbolje.

Autor
teksta: Mirjana Pjević
Autor fotografije: Mirjana
Davidović

Naslov komentara: Re: lekovite gljive Sat Sep 26, 2009 7:18 pm

šii take Lentinula edodes Lentinus edodes je latinsko ime pečurke, nadaleko poznate kao šii take (shii - hrast i take - pečurka). Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Šii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom. Njena upotreba seže daleko u prošlost, kako u ishrani , tako i u lekovite svrhe. Japanci je zovu eliksirom života i koriste je svakodnevno u ishrani svežu, kao salatu ili kuvanu u jelima i čaju. U Japanu se od nje pravi šii take vino i šitake kola. Zbog svoje lekovitosti, 80-tih godina dvadesetog veka šii take je prihvaćena i u zvaničnoj medicini u Japanu. Istraživanjem njene lekovitosti bave se naučnici, ne samo na Orijentu, nego i u Americi i Evropi. Uz to, šii take je u svetu najviše uzgajana gljiva, odmah iza šampinjona. Šii take sadrži proteine, lipide, ugljene hidrate, minerale, pre svega kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, magnezijum, cink, mangan i drugo. Sadrži vitamine B2 i C, kao i ergosterol, provitamin vitamina D.

	Micelijum sadrži 30 enzima i 10 aminokiselina, a zrela gljiva sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu. Lekovitost ove gljive potiče pre svega od sadržaja polisaharida, među kojima je najdelotvorniji lentinan, to je dokazano u ispitivanjima kako na životinjama, tako i na ljudima. Pomaže kod tumora debelog creva, jetre, dojke i pluća. Ne deluje direktno na tumor, ali u organizmu stimuliše produkciju intrleukina 1 i 2, koji dalje, složenim hemijskim procesima stimulišu stvaranje makrofaga, prirodnih ćelija - ubica tumora. Do takvih zaključaka došao je profesor Goro Chihara, sa japanskog nacionalnog instituta za rak. On je posvetio veliki deo svojih istraživanja proučavanju lekovitosti ove gljive. U njegovim, ali i u radovima drugih stručnjaka, pominju se i druga dejstva na poboljšanje zdravlja. Povećanje imuniteta organizma je drugi značajan kvalitet ove gljive. Ona stimuliše produkciju interferona u našem organizmu. Korišćenjem 9gr suve šitake dnevno, snižava se holesterol za 15% u roku od 7 dana. Takođe stimuliše stvaranje antitela na hepatitis B, a u kombinaciji sa drugim gljivama može da reguliše nivo triglicerida u jetri. Antibakterijski i antivirusni efekat šii take ogleda se u sposobnosti lentinana da stimuliše imunitet domaćina na neke bakterije otporne na antibiotike. Deluje i kod prouzrokovača tuberkuloze Mycobacterium tuberculosis, koji je otporan na tuberkulostatike. Povećava otpornost na bakteriju Listeria monocitogenes, koju prenose krpelji, a može da ugrozi život. Antivirusni efekat je dokazala u lečenju herpes simplex-a, ali i kao pomoćno sredstvo kod lečenja HIV virusa u kombinaciji sa lekom AZT, zatim kod virusnog encefalitisa, adenovirusa tipa 12, gde učestvuju i drugi lekoviti sastojci ove gljive. Kao preventiva i za poboljšanje stanja organizma, šii take je veoma značajna za jačanje imuniteta kod osoba koje su iscrpljene poslom, kod hroničnog zamora i groznice. Od micelija i cele gljive za kliničku upotrebu prave se farmaceutski preparati u obliku injekcija, tableta, sirupa i tonika. Uobičajena doza kao preventiva je 0,5 do 1gr suve gljive dnevno. Šitake pripada grupi delikatesnih jestivih gljiva zbog svog egzotičnog mirisa i ukusa, ali kod nekih ljudi može izazvati alergiju, koja se povlači nakon prestanka konzumiranja gljive. Kod uzgajivača ove gljive mogu se pojaviti problemi sa kožom, kao i reakcije na spore, kada se uzgaja u zatvorenom prostoru. Šii take se uspešno uzgaja i u našoj zemlji i može se naći u prodavnicama zdrave hrane. Ova gljiva je obavezna namirnica u makrobiotičkoj ishrani. Čaj od nje, prema japanskom makrobiotičaru Mičio Kušiju, priprema se na sledeći nacin: potopi se jedan šešir šitake gljive u dve šolje vode na jedan sat. Zatim se iseče i malo posoli, pa se kuva 20 minuta. Čaj se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom. Dršku ne treba odbaciti - nasečena se može dodati u jelo kao začin. Autor teksta: Mirjana Pjević Autor fotografije: Mirjana Davidović

» Jestive gljive
» KUVANE GLJIVE
» GLJIVE SA SIROM
» GLJIVE NA PROVANSALSKI NACIN
» Gajene gljive - uzgoj gljiva