Gajene gljive - uzgoj gljiva

Naslov komentara: Gajene gljive - uzgoj gljiva Fri Oct 02, 2009 10:42 pm

Hranljiva vrednost gljiva Visok sadržaj proteina 1-7% i niska kalorična vrednost su glavni razlozi hranljivosti gljiva. Za razliku od biljaka, gljive sadrže sve esencijalne aminokiseline koje su neophodne za sintezu čovekovih vlastitih. Za razliku od životinja, gljive sadrže minimalne, sasvim zanemarljive količine lipida. Najveći deo njihove mase čini voda od 77-93%. Najvažnija organska jedinjenja u gljivama su na bazi azota, čiji sadržaj varira od 1,5-7,5% suve materije. On se najčešće javlja u obliku proteina, čak oko 2/3, dok ostatak azota ulazi u druga organska jedinjenja: hitin, nukleinske kiseline, slobodne aminokiseline i neka nisko molekularna jedinjenja. Utvrđeno je da je sadržaj azota veći u gljivama koje rastu na podlozi bogatoj jedinjenjima amonijaka nego na podlogama koje sadrže nitrate. Ugljeni hidrati su zastupljeni sa oko 4% i uglavnom se nalaze u obliku koji ljudski organizam može da iskoristi. Ugljenik se javlja u polisaharidima: glikogenu, manitolu, galaktanima, hemicelulozi, glukanu i drugima, a njegova ukupna količina je manje promenljiva pod dejstvom faktora okoline nego kada je u pitanju azot. Neka od ovih jedinjenja, kao što su: hetero-ß-D-glikani koji sadrže ß(1-3)-D-glukan, i njihovi proteinski kompleksi, imaju izraženu antikancerogenu aktivnost. Polihidroksilni alkohol manitol kao izomer sorbitola zajedno sa njim i glukozom pripada grupi osmotskih diuretika. Oni deluju na bazi velike koncentracije u krvi. Manitol deluje na otekline u mozgu, na povišen pritisak u mozgu i na povišen pritisak u oku. Upotrebljava se i u prevenciji prestanka rada bubrega. U gljivama su najzastupljeniji vitamini B kompleksa: tiamin (aneurin B1), riboflavin (laktoflavin B2), nikotinska kiselina, biotin (H), piridoksin (adermin B6), cianokobalamin (B12). Upravo zbog toga su već od davnina nazivane šumskim mesom. Od sterola se značajno ističe ergosterol (provitamin vitamina D2 ). Naročito ga ima u gljivama Ganoderma kompleksa i u japanskoj gljivi šii take (Lentinula edodes), koja se sve više i kod nas uzgaja. Osim toga u gljivama su nađeni takođe i b-karoten (provitamin vitamina A) i vitamin C. Od minerala se Na, Ca, Mg, Mn, Se, Si, Cl, Fe, P, Al, Zn, K, S najčešće mogu naći u plodnim telima gljiva. Njihova količina i zastupljenost zavise od sastava podloge na kojoj gljive rastu.




Obzirom na hitinski ćelijski zid, gljive su zbog njegove čvrstine teško svarljive. Osim toga, samo oko 70% belančevina iz gljiva naš organizam može da preradi. Gljive se radi toga preporučuju u umerenim količinama, najviše do 1 kg različitih vrsta tokom jedne sedmice, dakle kao ukusan dodatak jelima ili začin. <table width="703" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"><tr align="LEFT" valign="TOP"><td colspan="5" rowspan="2" valign="top"> Kratki istorijat konzumiranja i gajenja gljiva Procenjuje se da u prirodi ima oko 1,5 milion vrsta gljiva ali je opisano tek oko 5%, tj. oko 70000. Od tog broja ukupno opisaniha vrsta, pretpostavlja se da je samo oko 1000 vrsta jestivo, a tek deseti deo od toga se uzgaja u veštačkim uslovima radi masovne ljudske ishrane. Od toga se opet i najveće količine gljiva i najveći broj vrsta uzgaja u Kini. Ipak, ljudi i u svakodnevnoj ishrani, a da to i ne znaju koriste gljive. Pre svega treba podsetiti da su kvasci široko rasprostranjene vrste. Pekarski kvasac koristimo u pravljenju hleba. Pivski kvasci dovode do alkoholnog vrenja i fermentacije ječma, vinski kvasci to isto čine u procesu proizvodnje vina. Sve vrste kvasaca su izuzetno bogate vitaminima B-kompleksa. Tako se pivski kvasac koristi kao prirodni izvor ovih vitamina u terapiji kod njihovog nedostatka. Vinski kvasci se opet koriste kao osnova za pravljenje raznih osvežavajućih napitaka: kvas, kefir, boza, kombuha. U Kini se gljive gaje već nekoliko hiljada godina. Zato i ne čudi da je ova zemlja danas na prvom mestu u svetu po njihovoj proizvodnji. Prema podacima Svetske organizacije za poljoprivredu i ishranu FAO iz 1999. godine možemo u tabeli koja sledi, videti da od ukupne svetske proizvodnje gljiva, Kina proizvodi više od 50%. </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="184"> </td><td rowspan="11" valign="top"> </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="15"> </td><td colspan="5" valign="top"></td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="30"> </td><td rowspan="8" width="194" valign="top"> <table width="100%" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td width="194" height="765" valign="top"> <table width="100%" border="1"> <tr class="tekst"> <td width="108" height="49" valign="top"> Zemlja proizvođač gljiva </td><td width="70" valign="top"> Količina u hiljadama tona </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19" valign="top"> Kina </td><td valign="top"> 3980 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19" valign="top"> Japan </td><td valign="top"> 390 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> USA </td><td> 367 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Holandija </td><td> 250 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Francuska </td><td> 152 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Južna Koreja </td><td> 151 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Indonezija </td><td> 119 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Velika Britanija </td><td> 103 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Poljska </td><td> 100 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Tajland </td><td> 90 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Španija </td><td> 80 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Tajvan </td><td> 72 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Kanada </td><td> 69 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Irska </td><td> 65 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Italija </td><td> 62 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Turska </td><td> 60 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Belgija, Luksemburg </td><td> 45 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Australija </td><td> 38 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Indija </td><td> 35 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Meksiko </td><td> 29 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Mađarska </td><td> 16 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Vijetnam </td><td> 14 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Bugarska </td><td> 11 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Rumunija </td><td> 10 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Danska </td><td> 8,3 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Novi Zeland </td><td> 8,2 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Srbija i Crna Gora </td><td> 8,0 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Južna Afrika </td><td> 7,6 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Švajcarska </td><td> 7,1 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Severna Koreja </td><td> 6,0 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Sirija </td><td> 4,0 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Izrael </td><td> 3,5 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Ostale zemlje </td><td> 198,2 </td></tr><tr class="tekst"> <td height="19"> Ukupno: </td><td> 6407 </td></tr><tr> <td height="2"> </td><td> </td></tr></table> </td></tr><tr> <td height="28" valign="top"> </td></tr></table></td><td rowspan="8" width="20" valign="top"></td><td colspan="3" valign="top"> Od toga se proizvede najviše rudnjača (šampinjona) - 2052 tone, zatim šii take - 1452 tone i bukovače - 1173 tone. </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="20"> </td><td colspan="3" valign="top"></td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="214"> </td><td colspan="2" valign="top"></td><td width="55" valign="top"> </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="20"> </td><td colspan="3" valign="top"></td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="222"> </td><td colspan="2" valign="top"></td><td valign="top"> </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="15"> </td><td colspan="3" valign="top"></td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="120"> </td><td colspan="3" valign="top"> Danas se u svetu, a ponajviše u Kini, uzgaja veliki broj različitih vrsta gljiva, koje radi ishrane, koje radi njihovih lekovitih svojstava. Tako osim vrsta koje su obrađene u ovoj rubrici mogu se uzgajati i neke druge: Agaricus blazei, Cordiceps militaris, Cordiceps sinensis, Dictiophora duplicata, Volvariella volvacea, Lepista spp., Clitocybe spp., Meripilus giganteus, Dendropolyporus umbelatus, Tremmela foliacea, Tremmela mesenterica i mnoge druge. </td></tr><tr align="LEFT" valign="TOP"> <td height="175"> </td><td colspan="3" valign="top"> </td></tr></table>

» GLJIVE SA SIROM
» Jestive gljive
» lekovite gljive
» KUVANE GLJIVE
» GLJIVE NA PROVANSALSKI NACIN