Moje pesme ,moji snovi.....Umesto Bloga

Hiljadu zasto
Zaso te gaze gadovi jedni,
hulje,idioti,besprizorci,
zasto ti prljaju utrobu tvoju,
ti oholi neznabozci?
Sakupi krv sto lipti iz rana,
nedaj dzelatu da je pije,
kolac proboden kroz grudi tvoje,
izvuci zadnjom snagom,
znam.....tesko ti je.
Poslednji trzaji,otkucaji srca,
nedaj da ih cuju te hulje ihijene,
SRBA ce biti u vek i vekova,
samo nece biti tebe i mene.
Ponosna i lepa ti kraljice moja,
nedaj da te sece ta pogan i jad,
ti na tronu tvome okupi svu celjad,
tvoja sveta duznost u amanet dat.
I Lazari i Obilici.svi su tvoji sokolici,
nedaj grudu zemlje svoje,
nosi barjak seme moje.
anemona

Moj pas i ja

Setamo gradom moj pas i ja,
pricamo lajemo bulevarom sna.
Ceato se pogledamo i nije nam jasno,
kuda zivot ide,ja to rekoh glasno.

Pogleda me cudno i zalaja dvaput,
sta se s tobom dogadja kao da je zblanut.
I ja sam zblanuta,suvo lisce gazim,
vrati me u stvanost,pridje da se mazi.

Kao da me tesi i sapom me grabi,
repom brzo njise,po sirokoj stazi.
Trazimo,tumaramo moj pas i ja
ko dva ratna druga sama ostala,
lajemo i pricamo nama price znane
ostacemo zajedno dok srce ne stane.
anemona

Samo plavo nebo i pesak zuti
nista ne raste,zeleni i cveta
niko ne govori,samo se cuti,
Da li je ovo kraj sveta?

Odakle ja ovde?Gde ja to stigoh?
Kakav je to svet?Takav ne poznajem.
Kao iz teskog sna poglrd digoh,
Boze treba li nesto da okajem?

Prva mi misao na um pade
jer na ovakvo mesto samo gresnici stizu
da zlo zaborave i grehe odrade
tu,gde samo otrovni skorpioni gmizu.

Sedim za stolom,neko prolazi,
zbunjen sam,ne vidim jasno.
Osecam da pakao tek dolazi!
Sve se utisa jer to rekoh glasno.

Osvestih,vidim pognute glave,
pogledah i sebe u prozorskom staklu,
na licu mi izraz bola i strave,
kao i njima.Zar smo u paklu?

Od silnog bola naviru mi suze,
kao da cujem i moje dece glas,
zena me nezno za ruku uze.
Izleteh napolje,trazeci spas.

Gospodaru peska i uzarenog neba,
zasto sam u pustinji?Kakav je moj greh?
Znas kol`ko mi moja porodica treba?
Umesto odgovora,zacuh Bogov smeh.

Sta li za srecu treba sve da dam?
Kazi Boze nek je volja tvoja.
Cuvaj mi decu,sve cu dati sam,
I LOVE YOU,porodico moja!!!

Ovo je pesma jednog coveka,
koji trazi put
u jednom bespucu
za jednu bolju buducnost.
Da li ce ga naci?

Pesma je posvecena mojoj porodici...

S.T.

KAZU

Kazu da je moje nebo sivo a ne plavo
a ne znaju gde je i kakvo je samo.
Kazu da su moje reke zagadjene,mutne,
a ne znaju da su one brze i da pricom huce.
Kazu da su tresnje u mom kraju male
ma ne maju decije okicene glave,
sa po dva para,ko mindjuse prave.
Kazu da su moji ljudi oholi i zli
a ne znaju dok ne vide ,kolko smo mi,
veseljaci dobrodusni,gostoprimivi.
Kazu da su moje ptice kuzne i ne poje
a ne znaju da se slavuj iz svog luga javi,
da se pcele roje ,da se mio miris siri
da se livade cvetne , borovi i cempresistari
sepure ko zlatnici na niski djerdani.
Kazu da je moja zemlja ogrezla u krvi bola
jeste kazem ali krvi natopljenog roda
sto je ljubi i ne dade da je svako gazi
sto slavuju u svom lugu hrana je i voda.
I nek kazu ,kad ne znaju, da se samo tako voli,
ono sto ti majka daje, danom kad se ovde rodis.
A meni je moja dala,Bogu hvala,Bogu hvala.

anemona

Sumnjam da ces cuti, sapat i drhtaj
da okom pratis senku na zidu
nikada je nisi ni zamislit mogao
a zasto bi i hteo,cak si se i smejao,
nekakav strah ruke ti je vezao
pogled skretao i sture reci
na papiru si mrzovoljno ispisivao...
Znam da si uvek negde daleko
da ni sam ne znas sa kim i gde
da zelis da cutis u samoci svojoj
dok u dusi zivot lagano mre...
nezelis nikog..ne zelis sebe..
kao svoj sudac presudio ti si
ljubav i blagost ne trebaju tebi
krv tvojim zilama kao da ne tece
vec samo cemer i otrovne niti...
I nije mi vazno da li ces cuti
ono sto sapatom zelim da ti kazem
znam samo jedno..da ono sto cinis
osecam i ja tako snazno....jako...

anemona

» Modna jesen stvarnost i snovi
» Snovi..ne govorite ih..slikom ih recite...
» Pesme poznatih
» Starogradske pesme-raj za usi
» Neobjavljene pesme Džimija Hendriksa