Moje pesme ,moji snovi.....Umesto Bloga

Strahovi moji

Svi strahovi moji znani i neznani
Pravi,umisljeni il nicim izazvani
zasto ste u meni utociste nasli
da dusu mi prozdirete,hranu ste pronasli?


Zasto me progonite i mira mi ne date
zasto mi sobom mir ukraste
zasto mi iluziju u pakao pretvarate
zasto mi i nadu u beznadje okupaste?


Zasto mi zenici oka mog sjaj otimate
i panicno ko ludilo osmeh u plac pretvarate
zasto u dusi mojoj pustos ostavljate
zasto pijedestal straha na meni postavljate?

JA

Ljubav smo ti i ja
ljubav je san i poezija
ljubav je drhtaj srca
koje cezne i luta....trazi te do...beskraja....


ljubav je oka sjaj
zaslepljeni osecaj...
potrebe da znas,da,
svetlost..a ne tamu.... i zar mi das....


ljubav je etar zarobljen
toplinom mojom ugrejan
u meni duboko zatrpan
da ne bi ,postao san........nedosanjan............

Ja

Ostavljena i sama,razmisljam
mozda bi trebala otici lako...
mozda bih trebala samo udahnuti
ali...kako..?????
Kako, kada bol para mi grudi...
kada suza klizi niz lice
i pogled muti...
jednom sam probala otici...
i tada sam mislila , da ti si, to bice....
zbog koga svako novo jutro svice..
a dan se beli....sunce sija
i da me zelis....
Ma sama ,da sama i na kraju ovog dana
ostavljena...zaboravljena...
valjda je knjiga do kraja ispisana....
suza isplakana....
valjda je to kraj.....svih mojih nadanja,
snova nedosanjanih....
svih mojih iluzija...,prica ispricana

Nocas u mom beskraju lutanja
pala je zvezda i ostavila trag
za oko moje
sto nebom luta i trazi te...
Nocas mi tisina prica
da prosao je zanos
da zvezde padaju samo za mene
moje oci umorne i snene
suzama nakvasene
tugom zamagljene....
Iluzijo mojih noci,hoces li mi i nocas doci
hoces li mi kao utvara uci u san
polubiti me toplo usnama nemani
hoces li me telom toplim pokriti
ili ostaviti na vetrometini
hladnih i studenih jutara...hoces li???

JA

Nocas je bol usao u srce
kida i lomi,cupa i ubija
hoce da zivot ne zivi
vec da se u prah pretvori.
Nocas je krv studena
zastala u venama
nocas su grudi pune ocaja
kao krecnjak u ostrim stenama.
Nocas si noz i moj dzelat
nocas si tuga i razocarenje
nocas si lutanje duse kroz ad
nocas si dzelat jednoj sjeni.

Bozicno jutro svanulo...tisina..mir i spokoj...sve ukazuje da blagoslov jutra Bozicnog stize i u moj dom...srce lagano kuca prepusteno milini koja me obuzima.U mislima sa onima koje volimo-pozelimo im da sjaj i sreca dozivljenog Bozicnog svanuca donese bozanski mir i blagost,ljubav i razumevanje,da neshvacene shvatimo,da onima kojima je nasa lepa rec potrebna -izgovorimo je.....da im se uvek kada je to potrebno uz njih nadjemo.Tako u svom miru i razboritosti-nikada se ni o koga srdbom i ljutnjom ne ogresimo...da zivimo sa osmehom...srecni i veseli...da opravdamo i sebe i ovo Bozicno jutro sto ga s ljubavlju dozivimo....

Povedi me u beskraj,bespuce ideala,
Povedi me zenicom oka svog od zada
ponesi me na krilima svojih htenja,
povedi me na izvor otelotvorenja.
Bicu ti svetlost,da ne bude mraka
htenje sto ide ka putu oblaka
struja sto te nosi u bespuce duse
kisa koju zelis usred vrele suse.....
Samo me povedi..bicu kraljica.tvoja....tvoja snaga.....
JA

sve su super............ ima od mene +

(citat):

sve su super............ ima od mene +

Hvala Aki

Cekajuci uzdah da prodje kraj mene
ociju siroko pogleda stremnog
izvan sjene dodirom vetra
shvatih da beskraj prolazi kroz mene...
a samo mu trag videti zelim
sto kapljicom znoja beleg mi stavlja
pogledom u nebo oblaku sto plovi
iznad nasih glava zlosutno se valja......
Cekam...i znam....da docice ...mora
da zednoj mi vodu prinese makar
mozda i nijema ko prilika neman
pise mi na licu ...putanja bora....

Ne sluti...

Samo me pusti kad dodjem s lastama
da svijem gnezdo od svoga pera
nemoj me hraniti recju praznom
vec pusti da zivim od svoga neba...

Nemoj ni pogledom da me hranis
sama cu kljunom iskljucati obrok
nemoj ni sunce sto krilo mi przi
zakloniti strasno k`o ustremljen poskok...

Idi sto dalje i pusti da letim
slobodnim nebom ,proplankom zrelim
pusti da poj moj cuju slavuju
da svom se nebu zivota veselim...

Ma idi i nemoj...
necu te cuti...
nebeske staze
moji su puti...
idi ..zaboravi
i ne sluti......

by anemona

hvala Aki!!!

Zasto baš danas????

Zasto baš danas nekakva seta
odvlaci mi misao,kroz glavu šeta
i sidje do srca , nekako steze,
kao da stiskom nemo me pita
da li je onda il‚sada teže?

Zašto baš danas,sećam se davno
nisam se tugom pojila ovakvom,
osmehom sam žnjela poglede ljudi
što behu sretni i blage čudi....

Nije mi mati pricala tada,
da ljubav nekad mora da strada
zbog necijeg hira,ubogog jada,
vec rekla meni,Ćeri moja draga
voli i ljubi u tom je snaga.

Zasto bas danas,setim se svega,
zbog suncanog dana i majskog neba.
Tada je isto bivalo tako,pevalo srce,niko nije plako!!!
Zasto bas danas?

Prkos

Umem da ti kazem ali ne znam zasto
zastane rec ugrlu i roji
da li sam u basti pogleda tvojih
spoznala sebe ko hrast da stojim.

I kada pokusam da izustim slog
...sto predvodi hordu mislenu moju
kao prkos prekrasnih boja
odcutim sebe i dusu svoju.

Mozda ce grana sto hlad ti pravi
uspeti ono sto nisam ja mogla
milujuci osmeh usana tvojih
jer tako blizu njih sam dosla...
by anemona

Spalir

Slucajno sretoh misao tvoju
u pratnji pogleda oka bistra,
zudnja ti prolaz napravi kroz spalir
i drsko mi ote pogled sa oka.
Da li te zelja ucini jakim
...da jednoj dami sto seta spalirom
dubinom pogleda nemir stvoris
bila je bezbrizna s lepezom i sesirom?
Krenuse leptiri po mojoj glavi,
prelepi ,nezni ,zuti i plavi,
a drhtaj srca tada mi rece:
-pusti tu reku sto bujicom tece
moze te poneti svojom snagom,
ili te vec nosi ,ovo vece.
by anemona

Koliko nas ima u jednom danu
sto kapiju tuge otvaramo staru
slucajnih prolaznika s tovarom od jada
srecemo al nemo gledamo ih tada
jer sta bi smo rekli jedni drugima
prica je ispricana nasim pogledima.???
I kao po pravilu stidimo se tada
sto nas reka jada dovela bas tada
i drugi da vide ono sto ne zelimo
da nemamo sa kim ni bol da podelimo.
A kapija cuti,jedini saveznik
odtrpi i odslusa svaciju pricu
i nikome nece verujte pricati
ko je sve bio i u kakvom grcu
proklinjao zivot i sve sto mu uze
a ostavi samo bol ,cemer i suze.

Koliko nas ima u jednom danu
neka se prestroje na jednu stranu
mozda iz mase tolikog bola
nikne i neka nada nova
za bolje dane bez kapija starih....

by anemona

Kad tisina galami

Dosle su mi gosce,tisine reka,
Dunava plavog,lepotice Save,
majskog raspolozenja,okupane suncem
galame i sepure se ,grohotom nasmejane.
Dunav ce Savi:*gledaj bas sam plavi *
aSava ce njemu:*miomiris moj i moj bagrem beli
priznaj da me ljubis ,derane moj sneni.
Probudih te ja da ne snivas vise,
kupaj se u suncu i pricaj mi nezno
sve sto si cuo,video i hteo,ko je tuzno plakao,
ko ti se jadao,ko se kome nadao,kome si bol zadao*?
*Kako sam mogao bilo kome bola dati
kad ljubim sve one sto me svojim zovu
a dok plove mnome uzdisu i cute
tek u sumrak veceri ,kad zvona zazvone,
prenu se iz mojih uljuljkanih skuti.
No hajd mo polako,valja kuci poci
ko pristojni gosti,da ne bude dockan
Toliko smo bucni,ne cusmo ni sebe.
Od tisine i domacin ne postedjen osta.*
Ma dragi ste meni ,i dodjite opet
od mirisa vaseg usnicu lagano
svu tisinu vasu ,vragolije vase
i Dunav sto galami i prelepu Savu.

Anemona